Ukupni godišnji gubci Srbije, Makedonije, BiH i Crne Gore zbog nepravilnosti i zloupotreba u javnim nabavkama iznose najamanje 700 miliona evra, rečeno je danas u Beogradu na skupu o javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu.
U zemljama EU u procesu javnih nabavki godišnje se prosečno "baci" ili "završi u nečijem džepu" oko 13 odsto njihove vrednosti, što znači da četiri zemlje regiona od ukupnih izdataka za javne nabavke
nenamenski potroše najmanje oko 700 miliona evra, od čega samo Srbija oko 300 miliona evra, rečeno je na konferenciji "Ka efikasnijim javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu".
Na skupu, na kome je prezentovano istraživanju o javnim nabavkama, koje je zajednički uradilo šest organizacija iz Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Slovačke, predstavnik MANS-a iz Crne Gore Vuk
Maraš je ocenio da novca za javne nabavke ima dovoljno, ali da je potrebna veća kontrola i doslednost u primeni zakona.
Predstavnica Centra za razvoj neprofitnog sektora Ivana Stefanović ocenila je da se u Srbiji primenjivao jedan od najnetransparentnijih sistema javnih nabavki u regionu, u kome je od 20 do gotovo 30
procenata javnih nabavki sproveđeno kroz pregovaračke postupke bez objave javnog poziva.
"Srbija ima i visoki procenat učešća javnih preduzeća u strukturijavnih nabavki. Učešće srpskih javnih preduzeća u ukupnim javnim nabavkama je veće od 60 odsto što je četiri do pet puta više od
ostalih učesnika kao što su državni organi, lokalne samouprave ili javne ustanove", kazala je ona.
Ona je podsetila i da je ukupna vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2011. i 2012. godini bila blizu 600 milijardi dinara, što je oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Uprava za javne nabavke Srbije utvrdila je i nepravilnosti vredne blizu tri milijarde dinara u 2011. i skoro 8,5 milijardi dinara prošle godine, dok je Državna revizorska institucija (DRI) 2012. u postupku javnih nabavki utvrdila nepravilnosti vredne 47 milijardi dinara", rekla je Stefanovićeva.
Ona je navela da problem predstavlja i to što DRI realizaciju ugovora posmatra sa godinom zakašnjenja, pa često dolazi do zastarevanja slučajeva i većina zloupotreba ili nepravilnosti nije procesuirana.
Stefanovićeva je ocenila da je dobro što je krajem prošle godine donet novi Zakon o javnim nabavkama koji je počeo da se primenjuje u aprilu ove godine i koji pokušava da kroz planiranje javnih nabavki, transparentnost postupka, veće ovlašćenje i kontrolu nadležnih institucija, suzbije korupciju i nepravilnosti i poveća efikasnost utrošenog novca.
"Efekti primene novog zakona još se ne mogu sagledati", kazala je ona i dodala da se to najranije može uraditi tek na proleće naredne godine.
Predstavnik Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Nikola Bertolini naveo je da je transparentnost procesa javnih nabavki veoma važan deo procesa pridruživanja EU.
Prema njegovim rečima, u EU je važno kako se troši javni novac, koji mora biti predmet svakodnevne kontrole i revizije.
Konferencija u Beogradu je organizovana kao deo projekta "Ka efikasnim mehanizmima javnih nabavki u državama potencijalnim kandodatima za članstvo u EU", koji finansira EU kroz IPA pretpristupne fondove.
