Sa (pre)malim pomakom na poslednjem PISA testiranju još smo daleko od evropskog proseka i neophodna je korekcija obrazovnog sistema kako bi se stanje popravilo, kaže koordinatorka Dragica Pavlović Babić.
"U proseku između 40 i 50 poena na skali nam nedostaje da bi bili na nivou evropskog proseka, a napredujemo za 3,4 ili 5 poena", rekla je Pavlović Babić.
Ona je naglasila da se nikako ne može oceniti da je malo ono što deca uče u školi, već da su nastavni programi obimni, da se učenici suočavaju sa gradivom koje je prenatrpano različitim činjenicama i koje nije međusobno povezano.
"To je gradivo koje nije prijemčivo, sa kojim ne znate šta ćete. Nedostaje mu funkcionalni aspekt - primena", rekla je ona.
Pavlović Babić je naglasila da bi se stanje popravilo neophodne su korekcije u sistemu obrazovanja, odnosno da se način rada, gradivo, rad u učionici prilagodi i promeni.
"Važno da svaka odluka bude definisana na najvišem nivou sistema u zakonima i strategijama, a onda da se kroz obuke nastavnika spusti u učionice. Da se nastavnici obuče, da im se da sloboda i odgovornost za rezultate", navela je kordinatorka PISA testiranja.
Ona je dodala da rezultati PISA testiranja treba da koriste obrazovnom sistemu da vidi gde je i da se unapredi ono što nije funkcionalno u suprotnom ukoliko se rezultati ne iskoriste na taj način, kako kaže, obrazovanje nema dobit od PISA testiranja i investiija je neisplativa.
Rezultati četvrtog ciklusa PISA testiranja sprovedenog u Srbiji 2012. pokazali su da prosečno, 40 odsto đaka u Srbiji funkcionalno je nepismeno u matematici, a oko 33 odsto njih pokazuje niska postignuća iz čitalačke pismenosti.
