Svaka osoba koja reši da dođe u Novi Sad da studira, treba da bude spremna da odreši džep i da čitavo malo bogatstvo na stanarinu i hranu u studentskom domu.
Pre svega, svaki student koji odluči da jede u studentskoj menzi i živi u domu treba da plati 2.500 dinara, ne bi li mu se izradila studentska kartica. Protekle godine ova kartica je koštala 2.200 dinara.
U okviru studentske kartice dobija se i European Youth Card (EYCA) i International Student Identity Card (ISIC), pri čemu je prvu moguće nabaviti i privatno i to po višestruko nižim cenama, pa je pitanje zašto se one nameću kao "obavezne" i studentima uskraćuje pravo izbora. Međutim, bilo da je neki student već ima, mora platiti punu cenu izrade studentske kartice.
Sa druge strane, prethodno pomenute kartice pružaju studentu mnoge privilegije, poput popusta, međunarodnog osiguranja i slično. Studentska kartica se koristi i kao legitimacija za lekarski pregled, pri ulasku u studentski dom, pri ručavanju u menzi i u mnoge druge svrhe.
Premda je rok ove kartice dve godine, student je dužan da je produži godinu dana od kupovine kartice. Nevešti odgovor iz Studentskog centra Novog Sada koji su novinari "Novosadskih" dobili nije do kraja objasnio niti je uverio da je sasvim logično, opravdano i u redu nešto što traje dve godine – obnavljati svake godine, odnosno, kao u vicu sa prevarenom ženom, postavlja se pitanje hoće li studenti verovati njima ili svojim očima?
"Iako studentska kartica ima, takoreći, rok traja od dve godine, neophodno ju je "produžiti", odnosno uplatiti reaktivaciju kartice u iznosu od 1.400 dinara. Tim sredstvima se u stvari produžuje članstvo u EYCA i ISIC, kao i UNIQA osiguranje.
Ukoliko student ne uplati ovaj novac, njegova kartica postaje nevažeća", kaže saradnik za odnose s javnošću Studentskog centra Novog Sada Goran Milovac.
Međutim, muka sa novcem se tu ne završava. Ukoliko se student useljava u dom, potrebno je da uplati i "materijalnu štetu", odnosno 1.000 dinara u slučaju da se napravi neka šteta. Ova suma se uplaćuje svake godine i ne refundira se.
Kako kažu u gradskom Studentskom centru, ta sredstva se koriste da se nadoknadi šteta, ali i za druga ulaganja u dom.
"Eventualni ostatak novca se ulaže u poboljšanje uslova boravka u studentskim domovima, besplatan internet u studentskim domovima, održavanje i popravku sprava u teretanama, koje postoje u određenim domovima i čije korišćenje se ne naplaćuje, kao i u nabavku knjiga za biblioteke Studentskog centra čije je korišćenje, takođe, besplatno. U nekim domovima studentima je na raspolaganju domski vešeraj koji studenti koriste bez nadoknade", objašnjava Goran Milovac, ali ne objašnjava zašto je student pored ovog depozita koji to i nije (jer se ne refundira) potrebno da pronađe i žiranta.
Pri useljenju u dom, potrebno je sklopiti ugovor o jemstvu, čime se obezbeđuje da će student plaćati stanarinu, a ako to ne učini, onda će njegov jemac. Inače, stanarina košta 1.860 dinara za dom 1. kategorije i 1.430 dinara za dom 2. kategorije.
Prošle godine stanarina za dom 1. kategorije je koštala 1.430 dinara, a za dom 2. kategorije 1.100 dinara.
Elem, ne izmiri li student svoje troškove do 10. u mesecu, dužan je da plati stanarinu daleko više.
"Ukoliko student ne plati stanarinu do 10. u mesecu, dužan je da troškove stanovanja za taj mesec plati 11.520 dinara za dom 1. kategorije, odnosno 10.703 dinara za dom 2. kategorije. Studenti su uglavnom redovni pri plaćanju stanarine, ali ako zakasne, dužni su da plate ovu sumu", kaže Milovac.
Prilikom odlaska u studentsku menzu, student je dužan da plati dodatnih 1.000 dinara za žeton, koji služi kao sigurnost da će student nakon završenog obroka vratiti escajg (ne bi li ga slučajno ukrao i prodao u gvožđari za 15 dinara).
Ova praksa traje više od 10 godina. Mada, kako kažu u Studentskom centru, pre uvođenja žetona se masovno dešavalo da se escajg ne vraća.
Studentima je od ovih silnim dažbina muka, jer cene doma, studentske kartice i hrane uporno rastu, pri čemu se apsolutno ni jedni troškovi ne refundiraju, a sve je to teško isplatiti.
"Živim u studentskom domu već dve godine i da budem iskrena, ni malo mi nije prijatno što cene uporno rastu. Radim ponekad, ali je jako teško izaći na kraj sa svim troškovima, od kojih se mnogi čine kao nepotrebni. Primera radi, sećam se da sam pre dve godine kupila žeton za menzu i nije mi jasna njegova svrha. Iako sam čula da je ranije nestajao escajg, nelogično mi je da taj problem rešavaju naplaćivanjem žetona. Zar je to najbolja kontrola koju su uspeli da sprovedu", pita se Aleksandra S. (21), studentkinja Fakulteta tehničkih nauka.
Aleksandra nije jedina koja je nezadovoljna uslugom: odnosno, nezadovoljna je disproporcijom onoga što daje i onoga što za te novce dobija. Možda najbolju analizu dao je Dragan V. (22) sa Poljoprivrednog fakulteta.
"Logika je veoma jednostavna, hiljade i hiljade studenata koriste usluge menze i doma. Nepotrebni, lažni, izmišljeni i prenaduvani troškovi očigledno pune nečije džepove, a na uštrb generacija i generacija onih koji pohađaju fakultete u Novom Sadu. U suštini, to se ocenjuje kao sramota, a predstavlja ozbiljnu pljačku na koju se niko ne buni", kaže Dragan za "Novine novosadske".
