Postignut dvodecenijski maksimum porođaja u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu...ali da li je to realna slika Srbije?
Dvodecenijski maksimum porođaja osim Beograda, Novog Sada, Kragujevca dostignut je i u Prokuplju, ali u porodilištu u Nišu najavljuju da će do kraja zabeležiti 300 porođaja manje nego lane.
"Rast nataliteta u većim gradovima maskira ukupnu demografsku sliku u Srbiji. Ako uporedimo da je 2006. godine u Srbiji bilo 75.000 porođaja, a 2012. godine 65.000, jasno je da se rađa manje beba. S prosečnom starošću nacije od 44 godine i stalnim pomeranjem granice rađanja prvog deteta, raste i broj onih koji imaju problema sa plodnošću. Danas svaki sedmi, u Beogradu i svaki peti, leči se od infertiliteta. Zato nam predstoji duga borba za zdravu trudnoću i porast broja beba", kaže za "Novosti" dr Amira Fazlagić, ginekolog i direktorka projekta "Koraci za zdravu trudnoću".
Žene u Srbiji i dalje rađaju manje od dvoje dece, a sve je više onih koje nikada nisu rađale, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Svaka četvrta žena nikada nije rađala, a petina ženske populacije odluči se da rodi jedno dete. Dvoje dece ima 42 odsto žena, dok se na troje odluči svaka dvanaesta. U Srbiji je samo dva odsto četvorostrukih mama, a petostrukih duplo manje.
Iako je ukupna slika sumorna, neki gradovi, poput Beograda i Novog Sada, doživljavaju pravi "bejbi bum". U glavnom gradu 2000. godine porodile su se 14.324 žene, dok je 2012. ta cifra stigla na 20.109, a ove će, po svemu sudeći, biti i veća. Ali ono što "sreću kvari" je mišljenje demografa da je porast prirodnog priraštaja u ovim gradovima u stvari posledica migracije stanovništva iz manjih mesta.
Procena je da se samo u glavni grad svake godine slije oko 40.000 mladih ljudi. Kako je većina njih u reproduktivnom dobu, porast nataliteta je donekle veštački, naročito imajući u vidu da se u Beogradu recimo porađaju i žene iz cele Srbije.
Iako se najčešće upire prst u krizu i nemaštinu kao glavne krivce za pad nataliteta, to ne objašnjava zašto siromašne opštine, sa prosekom od tri deteta po bračnom paru, vade prosek.
I društva sa daleko boljim finansijskim uslovima kubure sa brojem novorođenih beba. Sa tim se slaže i Tatjana Firevski-Jovanović, psiholog i psihoterapeut.
"Kada donose odluku o rađanju prvog deteta, parovi se najčešće ne rukovode isključivo finansijama. Ali ih uzimaju u obzir kada razmišljaju o drugom i svakom narednom detetu", kaže ova sagovornica "Novosti".
Razlozi ovakvom trendu su opštepoznati: kriza, nezaposlenost, migracije sa juga na sever. U lokalnoj vlasti u Pirotu kažu da su poslednjih godina na razne načine stimulisali rađanje dece i veruju da poslednji podaci nisu samo statistika, već da su posledica konkretnih poteza.
Ove godine u pirotskom porodilištu bilo je više porođaja, a samim tim i beba, u odnosu na lanjsku godinu. Ohrabruje i to da je od 1. januara do 1. decembra ove godine bilo manje prekida trudnoće u odnosu na prethodni period.
Jedan od poslednjih podsticaja je i predstojeće otvaranje takozvanog "kol" centra za trudnice, porodilje i mlade majke, koje će telefonom moći da zatraže savet stručnjaka tokom 24 časa. U tom centru radiće šestoro lekara, a novac je obezbeđen za prvih osam meseci rada.
"Od početka godine imali smo 552 porođaja, što je za 21 više u odnosu na isti period prošle godine, što je za nas ohrabrujući podatak, ako se ima u vidu višegodišnji trend smanjivanja broja novorođenčadi", kaže dr Sava Rančić, načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja u pirotskoj Opštoj bolnici.
U opštinama Dimitrovgrad, Babušnica i Bela Palanka su takođe na snazi stimulacije za povećanje nataliteta. Dimitrovgrađani, na primer, za svako trećerođeno dete isplaćuju po 100.000 dinara iz budžeta, a isto toliko u Babušnici dobijaju svi koji sklope prvi brak.
"Shodno postojećim odlukama opština daje dodatak od 8.000 dinara za svako prvorođeno dete. Ovaj dodatak trenutno koristi oko 240 porodica. Nezaposlene majke, njih oko 200, takođe dobijaju svoju prinadležnost od 2.500 dinara u periodu od 12 meseci. Blizu 550 porodica dobija po 3.000 dinara za treće dete do navršetka 18 godina", napominje Nadica Adamović, šef Odseka za brigu o decu.
Tu su još i mere kao što je besplatan boravak u vrtićima za svako treće dete, besplatna užina i udžbenici, pišu "Novosti".
