Viši sud u Beogradu odredio je zastoj od 45 dana u procesu rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića kako bi se Prvo osnovno tužilaštvo izjasnilo da li će usvojiti krivičnu prijavu Antifašističkog pokreta Srbije protiv dvojice istoriča
Prethodno je novi punomoćnik predlagača za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Draže Mihailovića, Oliver Antić, predložio sudu da već na sledećem ročištu zaključi raspravu i odluči o predlogu za rehabilitaciju Mihailovića, jer smatra da je "irelevantno svako dalje saslušanje takozvanih svedoka".
"Suština ovog postupka je da se utvrdi da li je presuda kojom je Dragoljub Mihailović osuđen na smrt doneta iz ideoloških i političkih razloga u postupku u kom nisu poštovana ljudska prava, pravo na odbranu, a što tadašnja vlast nije uradila iako je prihvatila povelju UN ", rekao je Antić.
On je predložio da se na sledećem ročištu održi završna reč, jer je pretres "zreo" da se zaključi rasprava.
Osim Antića punomoćnik predlagača u ovom postupku je i advokat Zoran Živanović.
Na današnjem ročištu sud je nastavio saslušanje istoričara Branka Latasa koji zastupa tezu da je Draža Mihailović ratni zločinac, a da su njegovi četnici iz Ravnogorskog pokreta klali ljude, ubijali nevine ....
Na početku ročišta Antić se usprotivio saslušanju Latasa, tvrdeći da on nema, prema pravnim standardima, svojstvo svedoka.
"Svedok u postupku je ono lice koje je neposredno čulo ili videlo događaj u nekoj pravnoj stvari. Ovo predlaganje dokumentacije i izjave u smislu rekla-kazala nije svedočenje", rekao je Antić, s obzirom da se Latas u svom svedočenju poziva isključivo na istorijsku građu i dokumentaciju.
Tokom svog izlaganja, Latas je potvrdio da "nikada nije video ni Nemce, ni partizane, ni četnike", ali je o njima, obziorm da je istoričar, čitao iz dokumentacije.
Iako je Antić insistirao da Latas ne treba da bude saslušan kao svedok, njegov kolega Živanović postavljao mu je pitanja u vezi sa delovanjem Ravnogorskog pokreta i uloge Draže Mihailovića u tom pokretu.
Osim disharmonije među punomoćnicima predlagača za rehabilitaciju, današnje ročište obeležila je i oštra polemika predsednika sudskog veća i svedoka Latasa koji je negodovao zbog postavljenih mu pitanja i koji je više puta upozoren da će biti novčano kažnjen.
Nastavak ročišta u Višem sudu u Beogradu pratio je veliki broj novinara i samo akreditovani predstavnici stručne javnosti, jer su i onako malu sudnicu napunili sudski pripravnici.
Ispred suda okupilo se i dvadesetak pripadnika pokreta "Zavetnici" koji nose zastavu sa svojim obeležjima, kao i zastavu sa likom Mihailovića.
Postupak rehabilitacije prekinut je 22. februara, jer je sud morao da sačeka pravosnažno rešenje o utvrđivanju datuma smrti Mihailovića, jer zvaničnih dokaza o njegovoj smrti nije bilo.
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
Viši sud bez tog rešenja nije mogao da nastavi postupak i donese odluku da li će usvojiti zahtev za rehabilitaciju generala, pa se očekuje da ovaj postupak za rehabilitaciju bude okončan vrlo brzo, a sud da donese odluku o rehabilitaciji i da li Mihailoviću vraća građanska prava.
Zahtevom za rehabilitaciju Mihailovića traži se od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.
Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
