Sa prosečnom zaradom od svega 44.120 dinara, mnogi su odavno prestali čak i da sanjaju o predahu na planini ili moru, a ako se zarada za vreme odmora bude umanjivala za 38,4 odsto, kao što je predviđeno izmenama zakona, godišnji bi mogao da im se "ogadi".

Jer, među 1,7 miliona onih koji još imaju radne knjižice, i pri tom svaki uz najmanje dva člana porodice izdržava i „svog" penzionera (1,6 miliona penzionisanih), retki su oni koji mogu da se odreknu više od trećine plate da bi „plandovali".

Lekari potvrđuju da i zbog manjeg minusa na platnoj listi za vreme bolovanja (35 odsto) zaposleni sve masovnije odbijaju da izostaju sa posla dok mogu da se drže na nogama. A, prema predlogu zakona, za bolovanje bi se ubuduće odbijalo 42,4 odsto od plate. Čak je i za odsustvo sa posla zbog povrede na radu, koje se sada plaća u potpunosti, predviđeno umanjenje od 21,2 odsto!

Tako se socijalni teret preliva na radnike, koji bi, pod sve većim pritiskom, mogli da „popuste" i psihički i fizički. U takvom radnom miljeu, smatra dr Snežana Kecojević Miljević, psihijatar u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović", teško da se može postići cilj predlagača da predložena zakonska rešenja stvaraju uslove da se lakše dobija posao:

"Novi 'nameti' na zaposlene, koji su već pod velikim pritiskom i u strahu od gubitka posla, delovaće potpuno pogubno. Ne samo psihički, nego i u fizičkom smislu. Ljudi će biti nezadovoljni. Imaće sve manje mogućnosti da amortizuju svakodnevni stres, a i izbegavaće da idu na godišnji odmor.

Neamortizovan stres deluje po principu 'tiha voda breg roni' i dovodi do poremećaja funkcije pojedinih organa, čime se stvara podloga za razne bolesti. Imaćemo sve nezadovoljnije zaposlene. Dolaziće bolesni na posao. Globalno znači i pad efikasnosti, pa bi predviđena poboljšanja mogla da se vrate kao bumerang, i to sa kamatom", navodi ona..

Profesor dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović", kaže da zaposlenima ne bi trebalo uskraćivati ono malo preostalih beneficija, ali da se sistem mora urediti da ne štiti zabušante:

"Zaposleni u Srbiji već nemaju odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu zaštitu, jer su službe medicine rada, koje su bile primer, od 2006. godine potpuno devastirane. Zaposleni su više-manje pod hroničnim stresom, a sve odluke koje su protiv interesa onih koji dobro rade su loše: povećavaju nezadovoljstvo. Takvu klimu koriste oni koji se ponašaju po principu 'što gore, to bolje'. Smanjuje se disciplina i zabušanti to koriste".

Na taj način se, smatra dr Milovanović, restriktivnim merama zapravo kažnjavaju dobri i savesni radnici.

"Odmor je mnogima jedini ventil u toku godine, i lično mislim da bi zaposlenima i ubuduće morao da bude plaćan kao i do sada", kaže dr Milovanović, za "Novosti".