Holandjanin Aneliz Krojtof je simbol srećnog holandskog radnika: radi tri dana nedeljno, odgaja svoja dva deteta i ostvaruje dobru ravnotežu izmedju karijere i porodice.
Holandjanin Aneliz Krojtof je simbol srećnog holandskog radnika: radi tri dana nedeljno, odgaja svoja dva deteta i ostvaruje dobru ravnotežu izmedju karijere i porodice.Zahvaljujući liberalnom zakonu o radu, radnici u Holandiji mogu da biraju da li će nedeljno raditi svih pet dana ili manje, ali od dužine radnog vremena im zavisi visina plate.
"U početku mi je bilo teško da se naviknem da radim manje, ali sada se osećam sasvim dobro. Na taj način održavam ravnotežu izmedju porodice, posla i dece", izjavila je Rojtersu gospodja Krojtof (39), koja se bavi odnosima s javnošću, a koja se odlučila na skraćeno radno vreme posle rodjenja svog prvog deteta pre pet godina.
Holandska vlada, koja se borila s velikom nezaposlenošću 80-ih godina, odlučila je pre deset godina da uposli veći broj žena i liberalizuje zakone o radu.
Vlada je zakonom izjednačila radnike sa skraćenim radnim vremenom i radnike koji rade na ugovor sa stalno zaposlenim radnicima tako da svi imaju istu socijalnu zaštitu i dozvolila stalno zaposlenim radnicima da biraju da li će imati kraće ili duže radno vreme.
Ta strategija se pokazala kao izuzetno dobra - Holandija je 2006. postala zemlja sa najmanjom stopom nezaposlenosti u EU.
U Holandiji, u kojoj živi 16 miliona stanovnika, ima najviše ljudi koji rade skraćeno radno vreme, čak 46 procenata u poredjenju s Nemačkom, gde skraćeno radno vreme ima 25 procenata zaposlenih.
Po broju radnika koji rade na ugovor Holandija je na petom mestu u EU.
Prosečan broj sati rada nedeljno u Holandiji iznosi 33 sata, što je najniže u EU u poredjenju sa Bugarskom gde prosek iznosi 41,6 sati. Aneliz smatra da je sada efikasnija na poslu.
"Produktivnost i efikasnost su sada veće. Naravno imate više posla i kraće rokove", kaže ona.
Prema rečima ekonomste Mihila Fergera koji radi u Holandskom zavodu za statistiku, većina žena u Holandiji radi skraćeno radno vreme, dok vanredni profesor na Amsterdamskom univerzitetu Hester Hauving navodi da veliki broj ljudi radi skaćeno radno vreme što znači da porodica ima dovoljne mesečne prihode.
"Skraćeno radno vreme se smatra luksuzom", kaže on.
Postoje i oni Holandjani, koji nisu baš oduševljeni radom na ugovor i skraćenim radnim vremenom jer smatraju da im to ograničava napredovanje u karijeri.
Tenis Boshma (34) radnik, koji radi na ugovor u poštanskoj kompaniji TNT od avgusta 2005. godine, želeo bi da radi puno radno vreme jer bi ot za njega značilo veću sigurnost i bolju platu.
"Želeo bih siguran posao. ja sam samac, nemam porodicu ni decu, ali ne bih želeo da izgubim posao", kaže on.
Za pojedine ambiciozne radnike prelazak na skraćeno radno vreme znači kraj u napredovanju. Kada se sa rodjenjem devojčice odlučila da radi tri dana nedeljno Natali (36) je od menadžera degradirana u službenika.
"Takva odluka utiče na karijeru, ali izbor je na vama. Ako želite da radite kao menadžer onda morate da radite puno radno vreme. Izbor je privatna stvar", kaže ona.
(Tanjug)
