Milan Radonjić i Ratko Romić, osumnjičeni za učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije, uhapšeni su oko podneva u Beogradu, javljaju beogradski mediji.
Romić i Radonjić trenutno daju izjave u beogradskoj policiji, dok je u toku pretres njihovih stanova.
Oni su privedeni u okviru istrage o ubistvu Ćuruvije, što znači da optužnica protiv njih sada ne postoji, a da li će je i biti znaće se posle današnjeg saslušanja. Inače, obojici je određen pritvor od 48 sati, javlja B92.
Milan Radonjić (54) osumnjičen je da je kao šef Centra Državne bezbednosti u Beogradu organizovao, a Ratko Romić (51), da je kao operativac tog centra bio saučesnik u ubistvu Slavka Ćuruvije na Uskrs, 11. aprila 1999.
Kako prenose mediji, naredbu da se Ćuruvija ubije izdao je Radomir Marković (68) koji je u zatvoru Zabela gde služi maksimalnu kaznu od 40 godina.
Miroslav Miki Kurak, koji je u medijima naznačen kao čovek koji je pucao na vlasnika "Dnevnog telegrafa" trenutno nije dostupan policiji jer je u Tanzaniji.
Ratko Romić izjavio je prethodno da očekuje da bude uhapšen zbog ubistva Ćuruvije, ali je tvrdio da nije učestvovao u tom zločinu i da će to dokazati na sudu.
"Znam da ću biti uhapšen. U Beogradu sam, miran sam i staložen, mogu da me uhapse. Braniću se istinom jer nisam učestvovao u tome i to ću dokazati", rekao je Romić za "Politiku".
Kako je oko podneva najavljeno, u 17 sati Aleksandar Vučić održaće konferenciju za novinare, na kojoj će, kako se očekuje, govoriti dokle se stiglo u istrazi ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa".
Na konferenciji će govoriti i ministar Nikola Selaković, tužilac Miljko Radisavljević i predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić.
Vicepremijer Vučić je nedavno izjavio da iza ubistva Slavka Ćuruvije stoji država i da su nalogodavci živi.
POSLE 15 GODINA - PRAVDA
Vlasnik Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, na Uskrs, u vreme agresija NATO na tadašnju SRJ.
Ubica je u njega ispalio 17 metaka, u pasažu ispred ulaza u zgradu U Svetogorskoj 35, u kojoj je Ćuruvija stanovao i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog Dnevnog telegrafa.
Nekoliko dana ranije u Politici ekspres, dnevniku koji je tada izlazio, a nešto kasnije ugašen, Ćuruvija je optužen da je "izdajnik koji je priželjkivao bombe".
Nakon pada režima Slobodana Miloševića istraga je utvrdila da su Ćuruviju danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, nekoliko minuta uoči ubistva, povučeni sa "zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka.
Pored ostalih saslušano je i 27 "pratilaca", pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Jelku Kacinu, navodeći da je tortura režima Slobodana Miloševića protiv njegovog brata počela 1998. nakon usvajanja novog Zakona o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998 godine.
Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, avgusta 1949. godine. Političke nauke diplomirao je u Beogradu.
Radio je u preduzeću Mašinogradnja u Beogradu, bio stalni honorarni saradnik lista Danas iz Zagreba, Centra za društvena istraživanja, a od 1984. radio je kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.
Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik Borbe.
U tom periodu, između ostalog, pratio je stanje na Kosovu i Metohiji, pa se tao našao u grupi novinara koja je izveštavala tokom skupa u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević održao njegov poznati, često citiran, govor u kojem je Srbima s Kosova i Metohije poručio da "niko ne sme da ih bije".
Ćuruvija je sarađivao u Komunistu, NIN-u, Vjesniku, Večernjem listu, Nedelji, Pobjedi, radio je dokumentarne emisije za TV Beograd, TV Politiku, priloge za TV Sarajevo.
Sa Momčilom Đorgovićem 1994. godine osnovao je Nedeljni telegraf, a potom 1996. i Dnevni telegraf, prvi privatni dnevni list u Srbiji devedestih.
Magazin Evropljanin osnovao je 1998.godine.
Dnevni telegraf zabranjen je oktobra 1998, a prostorije zapečaćene, potom je zaplenjena imovina firme DT-pres.
Zbog tekstova i ilustracija u Evropljaninu oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara.
Nova kazna od 1,2 miliona dinara preduzeću DT, tada registrovanom u Crnoj Gori, usledila je novembra 1998, zbog kršenja Zakona o informisanju.
Zajedno sa dvojicom novinara njegovog lista, marta 1999. osuđen je na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.
