Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je danas da se sumnja da su nesporedni izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije bivši operativci Državne bezbednosti Miroslav Kurak i Ratko Romić, a podstrekači Radomir Marković i Milan Radonjić.

Romić i Radonjić su danas uhapšeni, Marković je u zatvoru, a Kurak je van Srbije.

Branka Prpa je za novi broj NIN-a, koji će iz štampe izaći u četvrtak, rekla da je Kurak za nju novo ime.

"Za mene je to novo ime, ali on nije pucao u Slavka. Ne liči mi na tu osobu. Drugog koji je mene sa leđa udario pištoljem po glavi nisam videla", rekla je Branka Prpa.

Ona je potvrdila da je videla Ćuruvijinog ubicu i opisala ga: "Bio je mlad, imao je crnu kapu i bio obučen u crno. Ta hladnoća, taj mir nekog ko oduzima život, to pamtim".

Branka Prpa je navela da ju je policija, iako je videla lice čoveka koji je pucao, prvi put pozvala da rekonstruiše lik ubice tek u novembru 2000. godine, 19 meseci posle ubistva, a poslednji put je kao svedok ubistva bila u Okružnom sudu u januaru 2007.

"Sada smo evo u 2014. i od tada nije bilo ničeg vrednog pomena, niti su sa mnom više kontaktirali", kazala je Branka Prpa.

Ona je istakla da je bilo raznih manipulacija i u štampi i da je zato vrlo oprezna.

"Objavljen je foto-robot potencijalnog ubice koji se meni posle javio iz Finske. To su sve bile nameštaljke, policajci takvo puštanje u javnost raznih dezinformacija zovu 'zečevi". I to traje do danas", kazala je Branka Prpa.

Prpa je danas izjavila i da nije verovatno da je to ubistvo samoinicijativno naručio nekadašnji šef Službe državne bezbednosti Radomir Marković, jer to je, kako je istakla, bila politički motivisana likvidacija.

"Zašto bi neko ko vodi posao likvidacije bio neko kome bi to iz čistog mira palo na pamet i to u uslovima vanrednog stanja. Kada je vanredno stanje zna se ko donosi odluke, to su politički i vojni vrhovi.

Zašto bi Slavko Ćuruvija, kada imamo u vidu progon tokom 1998. godine, zabranu novina, plenidbu i kaznu zatvora, završio tako što bi neki šef DB-a naredio da on bude likvidiran. To prosto nije moguće", izjavila je Prpa Tanjugu.

Ona je, povodom objavljivanja liste osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije i privođenja dve osobe sa tog spiska, rekla da je proces zadovoljenja pravde tek na početku i da se zato u ovom trenutku ne može kazati da je pravda zadovoljena i da je žrtva dobila satisfakciju.

Upitana da li joj lista osumnjičenih zvuči potpuno, Prpa je rekla da veruje da je u ubistvo Ćuruvije bilo umešano više od četiri osobe.

"Na prvu loptu biste rekli da je to to. Međutim pitanje je šta je još sve to i koliko njih ima zapravo u celoj toj priči kada je u pitanju sama služba. Mislim da je malo više likova u toj priči", rekla je Prpa.

Ona je dodala da je iznenađena pojavljivanjem Milorada Ulemeka kao svedoka u predmetu, iako su joj nepoznati detalji svedočenja.

"To za Ulemeka moram da priznam da me je iznenadilo pošto sam mislila da JSO nema veze sa tim ubistvom, jer oni su u to vreme, koliko me pamćenje služi, a možda i grešim, bili na Kosovu, tako da smo svi mislili da sa tim ubistvom nemaju veze. Ulemek je svakako ipak deo cele te organizacije i svakako je upoznat sa tim", rekla je Prpa.

Prisećajući se atmosfere u društvu koja je prethodila samom ubistvu, Prpa je kazala da je Zakon o informisanju usvojen na jesen 1998. godine otvorio vrata za progon novinara i da je egzekucija Ćuruvije logična posledica takve klime.

"Sa takvim represivnim zakonom protiv novina i novinara bilo je logično da će da počnu da hapse i ubijaju ljude. To nije bilo teško pretpostaviti. Dakle radi se o matrici koja je stvorena političkom praksom poslednjih godina pred kraj Miloševićevog režima koja je postajala sve krvavija i na kraju je rezultirala likvidacijom niza ljudi", rekla je Prpa.

U iščekivanju optužnice i presude, Prpa kaže da je petnaestogodišnje čekanje na sudski epilog za ubistvo Ćuruvije posledica činjenice da posle petooktobarskih promena nije demontirana služba državne bezbednosti, izvršena lustracija i stvoren institucionalni sistem koji bi garantovao rasvetljavanje politički motivisanih zločina nezavisno od nečije političke volje.

"Suština nije u tome da bilo koji političar bilo kakvom voljom, pa bila ona i najbolja, razrešava ubistva ljudi i aberacije, odnosno skretanja institucija države u pravcu servisiranja volje vladajućih, već je suština u tome da sama država odnosno njene institucije to same rade sa ili bez njih", objasnila je Prpa.

Upitana da li, ako se dokaže da iza ubistva Ćuruvije stoji država, osim moralne satisfakcije očekuje i nekakvo drugo zadovoljenje, Prpa je rekla da joj ne treba materijalna nadoknada, iako je, kako je primetila, država proteklih godina finansijski pomagala odbranu haških optuženika, dok za njihove žrtve nije bilo pravne pomoći.

"Ipak, ta vrsta satisfakcije mi ne znači ništa, važno je da te stvari rešimo na način da u ovoj državi više nikada ne budu moguće", zaključila je Prpa.