Ona je, u okviru diskusije "Koje su posledice 1914.", održanoj u bečkom "Burgteatru", istakla da multikulturalna ideja tog doba u osnovi nije bila srpski nacionalizam, već hrvatsko-srpska ideja o novom svetskom poretku, koja je, za nju, kako je rekla "revolucionarna ideja".

Kada je reč o atentatu, Srbljanović je istakla da ga smatra tragičnim trenutkom ne samo Evrope, već i za jugoslovenske narode.

Ona je objasnila da je, kada je dobila ponudu da napiše jedan komad o Prvom svetskom ratu za bečki "Šaušpilhauz", odmah pomislila na sajarevski atentat i onda ustanovila da malo toga zna o tom događaju.

Istovremeno je konstatovala da je Princip bio pominjan od starne nacionalista tokom 1990-tih, kada je njena generacija ponovo čula nešto o njemu.

Srbljanović je rekla da nova generacija, koja je rođena posle sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, ne želi ništa da zna o bližoj prošlosti, te da Prvi svetski rat može biti iskorišćen za savladavanje bliske istorije.

Prvi svetski rat i atentat u Sarajevu, prema njenim rečima, ima mnogo više veze sa komunističkom revolucijom nego sa nacionalizmom tokom 90-tih godina.

S tim u vezi je navela da se između dva rata Princip nije mnogo pominjao, i da je rehabilitovan tek posle Drugog svetskog rata, kao jugoslovenski heroj.

Takođe je konstatovala da se u Srbiji i u 21. veku nastavila tradicija političkog nasilja, navodeći kao primer ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Povezane vesti

Kao pouku Prvog svetskog rata, prema njoj, naše društvo bi trebalo da uzme da stvari mogu veoma brzo da eskaliraju ako im se ne posveti dovoljno pažnje, te da postoji mnogo problema u našem okruženju, zbog čega treba ostati obazriv.

Austrijski istoričar Manfred Rauhenštajner je objasnio da je pred Prvi svetski rat mirovni poredak bio doveden u pitanje i da nije bilo želje da se 1914.dođe do miroljubivog rešenja, putem konferencija, što je do tada bilo uobičajeno.

On je ukazao da je bilo puno uzroka za rat, koji vode u mnoge evropske regione, a ne samo na Balkan.

Austrougarski car Franc Jozef, koji je dugo godina pokušavao mirno da rešava probleme na Balkanu, kako je dodao Rauhenštajner, došao je do zaključka da mira ne može biti i zato je odobrio rat.

Austrougarska je želela samo rat protiv Srbije, a ne da otvori svetski rat, podvukao je on.

Franc Jozef je, kako je istakao, i ranije bio spremniji na rat, nego Franc Ferdinand, koji je bio striktni protivnik rata sa Srbijom, pre svega zbog Rusije.

Međutim, zbog starosti Franc Jozef je, prema Rauhenštajneru, donosio odluke ne razmišljajući o dalekosežnim posledicama, a ujedno se njegovoj odluci o ratu niko nije suprostavio, kako vlada, tako ni društvo.

Kada je reč o Principu, Rauhenštajner je izrazio čuđenje što su 1984.godine premešteni njegovi posmrtni ostaci iz ulice u kojoj je bio sahranjen i da se sada ne može jasno utvrditi gde mu je grob.

Rauhenštajner je dalje kazao da je Prvi svetski rat zasigurno povezan sa Drugim, jer se nije išlo rešenjm putem integracije, a da pouka mora biti da se malo više mora obratiti pažnja na prošlost.

On je upozorio da bi sudbinu Austrougarske monarhije mogla doživeti i EU, jer bi podela evrozone na južnu i zapadnu grupu bila uvod u raspad.

Američki istoričar Timoti Snajder je podvukao da je jačanje nacionalizma u Evropi 1914.ugrozilo monarhije, te da srpski nacionalizam nije bio samo regionalni, već problem čitave Austrougarske monarhije.

Prema njegovim rečima, glavno u preživljavanju Habsburgovaca bilo je da ništa ne čine, a raspad njihove monarhije je prouzrokovan delovanjem.

"Da nisu ništa uradili 1914. preživeli bi još par godina i istorija bi izgledala drugačije", rekao je Snajder, dodajući da su odluke donete tada dovele do promene sveta.

Prvi svetski rat, smatra on, omogućio je i uspon Hitlera i Staljina, te je učinio mogućim ono što ranije ne bi bilo nikako moguće.

Ssto se pouka Prvog svetskog rata tiče, Snajder je kazao da bi za Amerikance trebalo da bude da pre nego što započinju rat treba da razmisle o mogućim posledicama, a Evropljanima da nema povratka u eru nacija i nacionalnih država, već da su osuđeni da "idu napred".

Potomak Habsburgovaca Eduard Habsburg-Lotringen kazao je da je stekao utisak, analizirajući mnoga dela o prošlosti, da se Franc Jozef oslanjao na ono što je predlagala vlada a da je i pre ubistva Ferdinanda smatrao da je neophodan rat protuv Srbije, za šta je zasigurno imao podršku vlasti i naroda.

On je izrazio uverenje da je evropski projekat odgovor na nacionalizam, koji je doveo do Prvog svetskog rata, te da je, koliko god da je teško donošenje odluka u EU, taj proces "divan" jer sprečava konflikte.

"Mi smo u fazi u kojoj počinjemo da prevazilazimo nacionalizme", kazao je Habsburgovac, dodajući da još nije postignuto idealno stanje.

"Moja pouka iz Prvog svetskog rata je da se svaka minuta koja se investira u EU isplati, kao i svaka akcija protiv nacionalizma", podvukao je on dodajući da Prvi svetski rat može biti primer kako ne treba prići rešavanju konflikata.