Na mestu predsednika Ustavnog suda Ilić Prelić će zameniti sudiju Dragišu Slijepševića kome ističe trogodišnji mandat, saopšteno je iz tog suda.

Sudiju Ilić Prelić za funkciju predsednika Ustavnog suda predložilo je troje sudija uz obrazloženje da je, pored ostalog, kao sudija tog suda u prethodnih šest godina iskazala izuzetnu stručnost prilikom izrade odluka, naročito u nekim od najsloženijih predmeta iz oblasti normativne kontrole koji su u Sudu rešeni u prethodnom periodu.

U obrazloženju predloga je navedeno da je sudija Ilić Prelić, svojim konstruktivnim predlozima i sugestijama, na sednicama Suda dala značajan doprinos i u donošenju odluka u sudskim predmetima u kojima nije bila sudija izvestilac.

Njena stručnost, radno angažovanje i organizacione sposobnosti predstavaljaju više nego dovoljnu preporuku da će sa uspehom i odgovorno obavljati funakciju predsednika Ustavnog suda, naveli su njeni predlagači.

Novoizabrana predsednica Ustavnog suda rođena je 1. marta 1960. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao student generacije, u junu 1982. godine, s prosečnom ocenom 10. Pravosudni ispit položila je 1983. godine.

Profesionalnu karijeru započela je 1982. godine kao pripravnik, a potom stručni saradnik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, da bi od 1986. otpočela rad u organima državne uprave.

Nakon kraćeg rada u privredi, od 2000. godine nastavlja da radi u državnim organima. Na funkciju sudije Ustavnog suda imenovana je u decembru 2007. godine.

Kao pravni savetnik saveznog ministra za telekomunikacije radila je od 2000. da bi u martu 2004. godine bila postavljena za zamenika ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, od stupanja na snagu Zakona o državnoj upravi 2005. za državnog sekretara u istom ministarstvu, a potom za državnog sekretara u Ministarstvu prosvete.

U toku dosadašnjeg rada posebno je bila angažovana na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravilima i standardima Evropske unije i to, između ostalog, kao koordinator ekspertskog tima za izradu prvog Zakona o telekomunikacijama.

Radila je kao pravni ekspert u okviru projekta OEBS-a za izradu Zakona o radiodifuziji, projekta izrade Zakona o javnom informisanju koji su realizovali Medija centar, NUNS, YUCOM i Beogradski centar, rukovodilac projekta izrade Zakona o udruženjima i kao rukovodilac tima koji je sačinio Strategiju reforme državne uprave u Republici Srbiji.

Od 1999. do 2003. godine bila je predstavnik Republike Srbije u radnoj grupi CEPT-a (Evropska organizacija za poštu i telekomunikacije) za regulativu u oblasti radiokomunikacija.

Od 2004. do 2007. godine bila je u sastavu delegacije Republike Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i predstavnik Republike Srbije u Nadzornom odboru Regionalne škole za državnu upravu (ReSPA), formirane u okviru projekta Evropske komisije za zemlje zapadnog Balkana.

Član Vladine radne grupe za pripremu pregovaračke pozicije za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bila je 2005. godine. U maju 2007. godine bila je šef delegacije Republike Srbije za odbranu Inicijalnog izveštaja o primeni Konvencije za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena pred CEDAW komitetom Ujedinjenih nacija.

Učesnik je većeg broja domaćih i međunarodnih stručnih skupova i autor stručnih radova, posebno na temu decentralizacije i strukturnih reformi državne uprave.