Milisavljević je izjavio Tanjugu da je inicijativa za zakon došla od porodice male Zoje, koja je bolovala od retke Batenove bolesti i čiji roditelji nisu imali podršku države ni tokom uspostavljanja dijagnoze, ni tokom lečenja.
On je objasnio da su sagledani svi problemi koje su mala Zoja i njena porodica imali i da je, uz pomoć skupštinskog pravnika, ali i lekara koji leče ovu decu iz Novog Sada , Beograda i Niša, pretočeni u zakon.
Predlog Zojinog zakona podrazumeva da su lekari u obavezi da, ukoliko ne uspostave dijagnozu u roku od šest meseci u Srbiji, uzorak tkiva ili krvi pošalju u neku od referentnih laboratorija u inostranstvo o trošku države, ali i da država po uspostavljanju dijagnoze finansira njihovo lečenje.
Za predlog zakona Milisavljević je rekao da je dobio podršku i poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, od koga je, kako je kazao, dobio i sugestije oko zaštite prava podataka.
"Predlog zakona je prošao skupštinski Odbor za evrointegracije, a narednog četvrtka imaću razgovor s predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem koji je i predsednik Odbora za prava deteta. Želim da dobijemo široku podršku i da zakon ujedini sve političke stranke u srpskom parlamentu", naglasio je Milisavljević.
On je dodao da Zoja na grčkom znači život i da je Zojin zakon, zakon životu.
