Koreni predrasuda širom Evrope su duboki i protiv njih se mora boriti tako što će se raditi na pomirenju među narodima i zajedničkoj budućnosti, poručio premijer Dačić na otvaranju izložbe o Holokaustu.
Otvrajući izložbu, u Istorijskom arhivu Beograda, predsednik Vlade Ivica Dačić je poručio da nema srećne budućnosti ako njeno stvaranje nije utemeljeno na istorijskim poukama, a pouka Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta jeste da se protiv mržnje i fašizma mora boriti.
"Odgovorni smo da se glasno suprotstavimo genocidu i zločinima protiv čovečnosti gde god se dešavaju i da žrtve nikada ne zaboravimo. Ove poruke ću, kao predsednik vlade, nastaviti da prenosim u svim svojim aktivnostima i kontaktima", rekao je Dačić.
Započinjući govor porukom "nikad više", premijer Dačić je istakao da su Holokaust i drugi zločini nacista u Drugom svetskom ratu bili najveći poraz čovečanstva u istoriji i podsetio da su uz Jevreje stradali Sloveni, Romi, politički neistomišljenici, homoseksualci i mnogi drugi koje je nacistički režim želeo da uništi.
Podsetivši da su u Drugom svetskom ratu, uz Jevreje najviše stradali Rusi, Poljaci, Romi i Srbi, Dačić je naglasio da se mora gajiti uspomena na sve ljude stradale u vihoru tog rata, na preživele i na njihove spasioce.
"Nikad više - to je poruka koju moramo da uputimo svima, pre svega, deci i mladima. Dan sećanja nas obavezuje da mlade učimo antifašističkoj tradiciji kako se zlo ne bi ponovilo", rekao je Dačić, upozorivši na stalnu opasnost od eskalacije mržnje zasnovane na predrasudama.
Dačić je rekao i da je pokrenuta inicijativa za otvaranje žrtava genocida u Beogradu i da ona zaslužuje podršku, jer Srbija to duguje žrtvama.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks je, govoreći na otvaranju izložbe, podsetio da je pre nešto više od 70 godina ceo narod bio osuđen da izgori na žrtveniku ljudske ludosti i potpuno iskrivljenog shvatanja sveta.
"Ovo je izložba o svetu koji je sagoreo u ovom gradu na tom žrtveniku. Shvatiti šta se dogodilo tokom Holokausta nemoguće je bez upoznavanja sa onim što je uništeno. Jedan od deset građana Beograda bio je žrtvovan samo zato što je bio pripadnik jednog naroda", istakao je Fuks.
Prema njegovim rečima, bez poimanja toga kako je do zla došlo i kako je ono pripremljeno i bez shvatanja potpune istine ne može se očekivati da Holokausta dovelo bude uništeno.
Na otvaranju izložbe govorio je i ambasador Izraela u Srbiji Jozef Levi i poručio da se širom bivše Jugoslavije mora negovati sećanje na jevrejske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Prema njegovim rečima, Jevreji su bili ponosni na Srbiju i ubijeni su kao srpski Jevreji, a Beograd je deo jevrejskog kolektivnog i individualnog sećanja.
"Treba da se sećamo njihovih smrti, ali i života, zbog današnjeg dijaloga Jevreja i Srba", rekao je ambasador Levi.
Direktor Istorijskog arhiva Beograda Dragan Gačić objasnio je da je izložba "Beogradski Jevreji - život i Holokaust" priređena u okviru obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i svojevrstan je podsetnik na život beogradskih Jevreja uoči i u osvit Drugog svetskog rata.
Jevrejska zajednica u Beogradu prvi put se u pisanim dokumentima pominje u turskom popisu stanovništva iz 1560. godine, a zajednica, skoncentrisana pretežno na Dorćolu, Drugi svetski rat je dočekala sa oko 12.000 članova.
Za samo dve okupacione godine, 1941. i 1942, jevrejska zajednica je gotovo potpuno nestala, jer Holokaust je preživelo samo oko hiljadu beogradskih Jevreja.
Izložba je koncipirana u četiri tematsko-hronološke celine: Jevreji u Beogradu, Kovitlac rata, Žrtve i Uspomene.
