Šabić je na skupu u Beogradu, povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, istakao da je postojeći Zakon iz 2012. godine "šupalj kao švajcarski sir", odnosno da je njim pokriveno samo 10 do 15 odsto materije.

"Taj zakon potpuno komunicira sa evropskim zakonima, ali on ima ozbiljene nedostatke. Pre svega, postavljen je kao jedan krovni zakon i polazi od prepostavke da ćemo te opšte principe i standarde koje proklamuje imati u posebnim zakonima. Mi te zakone ni posle pet godina nemamo", rekao je Šabić.

"U velikom broju slučajeva obrada podataka o ličnosti obavlja se bez ikakavog pravnog osnova ili uz nekakav pristanak koji je iznuđen silom ili situacijom," naglasio je poverenik.

On je podsetio da u Srbiji zakonski još nije regulisana oblast video nadzora i bezbednosnih provera, odnosno da nije definisano ko, kako i u kom roku sme nekoga da snima ili obavlja bezbednosne provere.

"Da li se uopšte taj materijal može koristiti kao dokazni ako je neovlašćeno dobijen. Nama treba video nadzor, ali ne treba nam pravno neuređen, hajdučki video nadzor", rekao je Šabić.

Ukazao je i da ni posle pet godina nije doneta uredba o zaštiti osetljivih podataka ličnosti, kao što su nacionalna i verska pripadnost, iako je zakon propisao da se ona donese u roku od šest meseci.

Šabić je kazao da će tekst novog zakona uskoro biti na javnoj raspravi, na sajtu poverenika.

"Ovakvo stanje predugo traje, svi moji izveštaji u kojima sam ukazao na nedostatke su usvojeni u parlamentu i ja verujem da je krajnje vreme i da sada imamo više šanse da ovaj zakon bude usvojen", kazao je Šabić.

On je naveo i da je neophodno nastaviti jačanje institucije poverenika, pošto je tek prošle godine dobila nove prostorije i nove ljude.

Šabić je kazao i da broj žalbi raste geometrijskom progresijom, odnosno da je pre pet godina bilo 80 žalbi, a da je 2013. godine stiglo 2.250 žalbi građana.

Osim promene normativnog okvira i jačanja institucija, poverenik je ukazao da je neophodna i promena mentaliteta, pošto nema kritičnog broja građana koji bi se "bunili" zbog urgroženih prava i kršenje zakona.

Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava se od 1981. godine kada je potpisan prvi obavezujući međunarodni dokument o zaštiti podataka o ličnosti - Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.