Od 2006. do 2011. godine u Beograd se doselilo tačno 84.839 ljudi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Statistički podaci koji su prikupljani i u godinama pre 1980, a zaključno sa popisom stanovništva iz 2011. svedoče o tome da je u poslednjih više od 30 godina u Beograd doseljeno ukupno 859.791 osoba.
"Od tog broja, iz nekog naselja u Srbiji, u Beograd je došlo ukupno 585.491 osoba, a najviše je lica koja su se doselila iz Zlatiborske oblasti (5,54%), zatim iz Mačvanske (5,3%), Kolubarske (4,6%) i Topličke (3,73%). Podatak o području iz kojeg se lice doseljno odnosi se na poslednje preseljenje. To znači da ako je lice koje živi u Beogradu rođeno u Pirotu, pa se preselilo u Kraljevo, a iz Kraljeva u Beograd, mi ga tretiramo kao doseljno iz Kraljeva", kažu za "24 sata" u Republičkom zavodu za statistiku.
Kada je reč o "pravim" strancima, odnosno onima koji nisu došli iz bivših jugoslovenskih republika, njih je u poslednje više od tri decenije bilo 25.506.
"Najviše se doselilo iz Nemačke i to svaki peti, broj onih koji su živeli u Francuskoj čini 7,7 odsto, a u Austriji sedam procenata. Ovde se, pre svega, radi o povratnicima sa privremenog rada u inostranstvu", napominju u Zavodu.
Koliko je ekonomska situacija u Beogradu bolja u odnosu na druge gradove u Srbiji, pa su mnogi ovde potražili šansu za posao, dokazuje i podatak da je iz drugih gradova u našoj zemlji od 2006. do 2011. doseljeno više od 68.000 građana.
"Nisam mnogo razmišljala da li da dođem u Beograd. Htela sam da ostanem da živim u Leskovcu, ali tamo nisam imala posao, a nije bilo izgleda ni da ću ga u dogledno vreme dobiti. Nije ni u Beogradu život bajka, ali barem zarađujem. Stan delim sa cimerkom, ali i to je bolje nego da čekam posao u Leskovcu koji neću dobiti ", kaže 30. godišnja Vesna Milovanović.
Od 2006. do 2011. najviše "stranaca" iz bivše SFRJ došlo je iz BiH (4.905) i Crne Gore (3.383), a najmanje iz Slovenije (160).
