Najvećih problem srpskog pravosuđa, čije presude ovih dana sablažnjavaju javnost, je ustavni položaj sudova i tužilaštava, koji otvara prostor za uticaj politike na pravosudni sistem, kažu stručnjaci.
Oslobađajuća presuda zbog zastarelosti Mihalju Kertesu, a pre toga i Jezdimiru Vasiljeviću, Marku Miloševiću, vladiki Pahomiju i drugima, ilustracija su stanja u pravosuđu, a ono je posledica neuspelih eksperimenata i odsustva jasnih mehanizama za utvrđivanje odgovornosti, ocenili su sagovornici Tanjuga.
Predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić kao jedan od najvećih problema srpskog pravosuđa vidi ustavni položaj sudova i tužilaštava, koji otvara prostor za uticaj politike na pravosudni sistem.
"Bez promene ustavnog položaja ne možemo da govorimo o nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Po Ustavu, javne tužioce bira Skupština na predlog Vlade u par ekselans političkom procesu. Dobro je što je Nacionalna strategija za reformu pravosuđa predvidela promenu ustavnog položaja sudija i tužilaca", rekao je Ilić.
Drugi problem, ukazao je on, odnosi se na sudski i tužilački sistem u kojem do nedavno nisu postojali jasni mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti.
"I kada tome dodate niz neuspelih eksperimenata koji su sprovođeni nad srpskim pravosuđem, jasno je zašto se srpsko pravosuđe nalazi ovde gde se nalazi i zašto postoji nepoverenje javnosti u rad sudija i tužilaca", smatra Ilić.
Prema njegovim rečima, za oporavak pravosuđa potrebno je preduzeti niz mera koje bi dovele do oporavka sistema, ali je neophodna i celokupna društvena akcija, odnosno da svi važni društveni subjekti promene odnos prema pravosuđu.
"Postoje slabosti u pravosudnom sistemu, međutim postoje i situacije kada su sudije i tužioci bez ikakve argumentacije izloženi 'baražnoj vatri' od strane medija i političara. Kompletna slika o pravosuđu kao i 'terapija' koja se u prethodnom periodu primenjivala kako bi se poboljšao sistem bili su pogrešni, i možda je došlo vreme da se ispravljanju nedostataka u pravosuđu pristupi na drugačiji način", smatra Ilić.
I Dragana Boljević i advokat Božo Prelević ukazuju na razloge lošeg stanja u toj oblasti, uključujući uticaj politike, ali i medija i nestručnosti ljudi u pravosuđu.
"Ako hoćete stvarno i u potpunosti stručno i nezavisno pravosuđe, onda politika u tom smislu u njemu mora da radi na povećanju stručnosti, otklanjanju zakonskih prepreka i utvrđivanju odgovornosti za greške koje su nastale. To nikada nije urađeno, i to se nikada ne radi", rekao je Prelević.
Prema njegovim rečima, prethodne vlasti su mislile da sve može da se reši, tako što će da "obrišu" 700 sudija, pa su "obrisali" i one koje jeste, ali i one koje nije trebalo, a potom su vraćeni i oni koje je trebalo vratiti, ali i one koje nije trebalo vraćati u sistem.
"Samo se niko ne bavi sasvim precizno imenima i prezimenima i stručnošću ljudi koji taj posao rade", smatra Prelević.
Dragana Boljević smatra da nije bila dobra poruka ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića, da će zatražiti nadzor nad sudskim odlukama koje su u poslednje vreme uznemirile javnost, jer se može shvatiti da je on glavni čovek pravosuđa i da će preduzeti mere kako bi pravosuđe dobro funkcionisalo.
Ona je dodala i da je dvema reformama u poslednje četiri godine pravosuđe veoma destabilizovano, a posebno odlukama o otpuštanju i ponovnom zapošljavanju trećine sudija i tužilaca.
Ona navodi da je kompetentnost ljudi u pravosuđu ključ, i podseća da se u VSS, osim tri člana izabrana na osnovu položaja, nalaze isti ljudi koji su u njemu bili i 2011.
Ti ljudi, kaže, nisu sposobni da donesu promišljene strateške mere, što je, kako navodi, pokazao i poslednji sastanak Komisije za reformu pravosuđa.
"Njeni članovi suočili su se sa činjenicom da su rokovi predviđeni akcionim planom za sprovođenje reforme pravosuđa previse kratki, i da za tri meseca treba da se donese 30 zakona, što je nerealno", rekla je Boljević.
