Svaki peti školarac iz Srbije priznao je da se ne oseća srećno u školi.
U regionu smo srećniji od Slovenaca, ali smo daleko nesrećniji od Hrvata, Albanaca i Crnogoraca. Da stvar bude gora, ukrštanjem podataka o sreći i loših rezultata na PISA testu dolazimo do podatka da se naši đaci očajno kotiraju na ovoj listi.
-Preopterećeni su obavezama
-Upisani su u školu koju nisu želeli
-Imaju loš odnos sa profesorima
-Žrtve su vršnjačkog nasilja
-Dosadno im je u školi
"Ipak, treba imati u vidu da odgovori na ova pitanja zavise i od dominirajuće kulture u nekoj zemlji. Na primer, drugačije će na ovo pitanje odgovarati neko ko živi u zajednici koja smatra da osećanje sreće ne treba izražavati", objašnjava za "Blic" prof. dr Aleksandar Baucal, član PISA tima u Srbiji.
Brojni su razlozi zašto naši đaci nisu najsrećniji u školi.
"Mislim da najveći napor treba učiniti u promeni onoga što se uči, kako se uči i odnosa sa nastavnicima kako bi učenici otkrili da i učenje može da bude uzbudljivo, interesantno", poručuje Baucal.
Roditelji i nastavnici smatraju da đačke sreće ima znatno manje nego što zvanične brojke pokazuju.
"Sistem nije prilagođen potrebama đaka. On im određuje šta će da budu na osnovu uspeha, pa se često dešava da neko mora da upiše školu koju uopšte ne želi da pohađa", kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
