Srbiju do kraja sedmice očekuje "ekstremni klimatski dogadjaj", pošto će temperature biti 10 do 14 stepeni više od proseka za ovo doba godine, izjavila je Tanjugu klimatolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Smilja Djordjević.
Srbiju do kraja sedmice očekuje "ekstremni klimatski dogadjaj", pošto će temperature biti 10 do 14 stepeni više od proseka za ovo doba godine, izjavila je Tanjugu klimatolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Smilja Djordjević.
Ona je ukazala da na teritoriju Srbije i Balkanskog poluostrva prodire izuzetno topao vazduh sa područja Afrike, nošen jugozapadnom strujom, koja utiče na vremenske prilike u našoj zemlji od 16. do 22. jula.
U tom periodu, u celoj Srbiji očekuju se maksimalne i minimalne dnevne temperature znatno iznad prosečnih dnevnih vrednosti za ovo doba godine, sa odstupanjima od 10 do 14 stepeni, objasnila je Djordjevićeva.
Prema njenim rečima, otežavajuća okolnost je trajanje uzastopno vrelih dana, odnosno pojava "toplotnih talasa" u celoj zemlji, koji podrazumevaju maksimalne dnevne temperature više od pet stepeni iznad proseka više od pet dana uzastopno.
Djordjevićeva je navela da je najtopliji julski dan u Srbiji do sada bio 22. jul 1939. godine, kada je u Kraljevu izmereno 44,3 stepena Celzijusa, a najtopliji julski dan u Beogradu bio je 4. jul 2000. godine, kada je izmereno 40,5 stepeni.
Prema prognozi RHMZ, do 22. jula u Srbiji će preovladjivati sunčano i veoma toplo vreme, s temperaturom izmedju 36 i 42 stepena. Najtopliji dani u Beogradu biće četvrtak i petak, s maksimalnom temperaturom oko 40 stepeni.
U Ministarstvu zdravlja agenciji Beta je rečeno da je moguće samo preduzeti vanredne mere koje predlažu Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" ili Institut za medicinu rada.
Kako je rečeno, te institucije u pisanoj formi treba da objasne zašto su vanredne mere potrebne i to pošalju Ministarstvu zdravlja na razmatranje, koje na kraju te mere i ustanovi.
Elementarne nepogode u Srbiji su do sada bile proglašavane u nekoliko opština i to zbog poplava, suša i grada. Elementarnu nepogodu proglašavale su u tim slučajevima lokalne samouprave.
Vlada Srbije je pre dve godine, na predlog više opština, zbog katastrofalnih poplava proglasila stanje elementarne nepogode u Vojvodini.
Za praćenje vanrednih situacija nadležan je i nedavno formirani Savet za nacionalnu bezbednost.
Posledice velikih tempertura koje će narednih dana prema prognozi dostići i 40 stepeni Celzijusa, sem hroničnih bolesnika najviše osećaju radnici u parking servisima, vozači u gradskom prevozu, kao i policajci (saobraćajci).
U beogradskom Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) agenciji Beta je rečeno da ovih dana nije bilo većih problema sa vozilima, kao i da radno vreme vozača od sedam sati i 30 minuta nije skraćeno.
Lekari, medjutim, vozačima preporučuju oprez, a gradjanima što manje aktivnosti i po mogućnosti što manje izlaska na ulici od 10.00 do 17.00 časova.
Doktorka u beogradskoj službi Hitne pomoći Radmila Šehović upozorila je sve koji se u tom periodu nalaze van svojih domova da sa sobom uvek imaju tečnost, i da nose šešire i naočare za sunce.
Ona je napomenula i da bi odeća trebalo da bude svetla i od lakih materijala poput lana ili pamuka.
(agencije/MONDO)
Ona je ukazala da na teritoriju Srbije i Balkanskog poluostrva prodire izuzetno topao vazduh sa područja Afrike, nošen jugozapadnom strujom, koja utiče na vremenske prilike u našoj zemlji od 16. do 22. jula.
U tom periodu, u celoj Srbiji očekuju se maksimalne i minimalne dnevne temperature znatno iznad prosečnih dnevnih vrednosti za ovo doba godine, sa odstupanjima od 10 do 14 stepeni, objasnila je Djordjevićeva.
Prema njenim rečima, otežavajuća okolnost je trajanje uzastopno vrelih dana, odnosno pojava "toplotnih talasa" u celoj zemlji, koji podrazumevaju maksimalne dnevne temperature više od pet stepeni iznad proseka više od pet dana uzastopno.
Djordjevićeva je navela da je najtopliji julski dan u Srbiji do sada bio 22. jul 1939. godine, kada je u Kraljevu izmereno 44,3 stepena Celzijusa, a najtopliji julski dan u Beogradu bio je 4. jul 2000. godine, kada je izmereno 40,5 stepeni.
Prema prognozi RHMZ, do 22. jula u Srbiji će preovladjivati sunčano i veoma toplo vreme, s temperaturom izmedju 36 i 42 stepena. Najtopliji dani u Beogradu biće četvrtak i petak, s maksimalnom temperaturom oko 40 stepeni.
Ne može se proglasiti vanredno stanje zbog vrućine
Iako velike vrućine koje su zadesile Srbiju mogu dostići katastrofalne razmere Srbija nema zakon kojim bi bilo moguće proglasiti vanredno stanje.U Ministarstvu zdravlja agenciji Beta je rečeno da je moguće samo preduzeti vanredne mere koje predlažu Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" ili Institut za medicinu rada.
Kako je rečeno, te institucije u pisanoj formi treba da objasne zašto su vanredne mere potrebne i to pošalju Ministarstvu zdravlja na razmatranje, koje na kraju te mere i ustanovi.
Elementarne nepogode u Srbiji su do sada bile proglašavane u nekoliko opština i to zbog poplava, suša i grada. Elementarnu nepogodu proglašavale su u tim slučajevima lokalne samouprave.
Vlada Srbije je pre dve godine, na predlog više opština, zbog katastrofalnih poplava proglasila stanje elementarne nepogode u Vojvodini.
Za praćenje vanrednih situacija nadležan je i nedavno formirani Savet za nacionalnu bezbednost.
Posledice velikih tempertura koje će narednih dana prema prognozi dostići i 40 stepeni Celzijusa, sem hroničnih bolesnika najviše osećaju radnici u parking servisima, vozači u gradskom prevozu, kao i policajci (saobraćajci).
U beogradskom Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) agenciji Beta je rečeno da ovih dana nije bilo većih problema sa vozilima, kao i da radno vreme vozača od sedam sati i 30 minuta nije skraćeno.
Lekari, medjutim, vozačima preporučuju oprez, a gradjanima što manje aktivnosti i po mogućnosti što manje izlaska na ulici od 10.00 do 17.00 časova.
Doktorka u beogradskoj službi Hitne pomoći Radmila Šehović upozorila je sve koji se u tom periodu nalaze van svojih domova da sa sobom uvek imaju tečnost, i da nose šešire i naočare za sunce.
Ona je napomenula i da bi odeća trebalo da bude svetla i od lakih materijala poput lana ili pamuka.
(agencije/MONDO)
