Povodom pokretanja postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama kojima se daje prednost diplomcima Pravosudne akademije prilikom predloga za izbor, Ustavni sud je doneo privremenu meru kojom je obustavio izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih zakonskih odredaba radi očuvanja pravnog poretka.

"Doneta privremena mera nema za pravnu posledicu obustavljanje postupaka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca po već raspisanim konkursima, već samo pravnu nemogućnost da se u tim postupcima primene sporne odredbe zakona", navodi se u obrazloženju odluke, koje je objavljeno na sajtu suda.

Ustavni sud podseća da su osporene odredbe Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama u suštini istovetne odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji za koje je taj sud već utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom.

"Privremena obustava njihove primene ima za cilj očuvanje jedinstva pravnog poretka u Republici Srbiji", naglašeno je u obrazloženju.

Osporenim odredbama je propisano da su Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva dužni da prilikom predlaganja kandidata za prvi izbor zamenika osnovog javnog tužioca, odnosno kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda predlože kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Pomenuta odredba davala je prednost kandidatima sa Pravosudne akademije u odnosu na sudijske i tužilačke pomoćnike, čije je Udruženje podnosilac inicijative za ocenu ustavnosti odredbi.

Pomoćnici sudija i tužilaca su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom koji su obučavani po mentorskom sistemu kakav postoji na primer u Austriji i Nemačkoj.

Osporenim odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji oni su gubili pravo da budu birani na pravosudne funkcije, jer je zakon davao prednost diplomcima pravosudne akademije.