MONDO: Metla pa čisti - prava kazna za huligane

Dobro državi i društvu, lakše i "zabludelima". Jer svako mesto, pa i najmanje, ima nekog "đilkoša" koji se nasilno ponaša, velika je stvar kada sileđžija koga su svi morali da trpe 'osvane' na trgu kod crkve u poslu sa metlom ili lopatom u ruci. Lokalna zajednica automatski doživljava satisfakciju, a mangupa je sramota.

A šta su alternativne sankcije, za MONDO objašvanja Viljem Hrast, šef Odseka za alterantivne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Iako su zapravo kazne, alternativne sankcije su društveno mnogo važnije od pukog izricanja pravde. Društvenoj zajednici se daje aktivnija uloga u krivičnom pravnom sistemu, smanjuje se prenaseljenost zatvora, društvena zajednica dobija neposrednu korist u vidu besplatnog rada osuđenih, efikasno i javno se sprovodi reintegracija osuđenih u društvu.

"Nesumnjivu korist imaju i sami osuđenici jer smanjuje se društvena stigmatizacija, izbegavaju se negativni efekti kazne zatvora po osuđenog, potpadanje pod loš uticaj zatvorske populacije, izbegava se odvajanje od porodice, prekidanje školovanja i gubitak radnog mesta", kaže Viljem Hrast, šef Odseka za alterantivne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Na sve to, to su i ekonomski isplative sankcije.

Dan zatvora je veoma skup i za društvo i državu, kod nas košta 15 evra. Zamislite lice koje je moglo da dobije šest meseci zatvora, a osuđeno je na rad u društvenom interesu. S jedne strane imamo 2.700 evra koje bi na njega potrošili poreski obveznici da je u zatvoru.  Mesec dana rada u javnom preduzeću ili ustanovi radnik bi preduzeće, preko omladinske zadruge na istim tim poslovima, koštao bar 40.000 dinara (345 evra) sa porezima i doprinosima. To je razlika veća od 3.000 evra po osuđenom.

Alternativne sankcije izvršavaju se u Odeljenju za tretman i alternativne sankcije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a za njihovo izvršenje zaduženi su poverenici. Možda neočekivano, alternativne sankcije ne izvršavaju ni pravnici niti "policajci".

Na poverenicima je, kažu u Odeljenju, da pomognu osuđenima da uspešno izvrše svoje kazne, shvate svoje greške i kritičnije vode računa o svom ponašanju i postupcima. Za ovaj  posao biraju se specijalni pedagozi, psiholozi i socijalni radnici sa minimalnim trogodišnjim iskustvom.

Jedan od poverenika u Odeljenju za alternativne sankcije je Sanja Tumbasević, specijalni pedagog. Radi mesec i po dana kao poverenik, a prethodno iskustvo sticala je u Institutu za kriminološka istraživanja i sa žrtvama u Viktimološkom društvu.

"Naš cilj je da se osuđeni 'otvori' i stekne poverenje i prihvati saradnju, kako bi se na adekvatan način sprovodila kazna i bila uspešno izvršena. Većina osuđenih lica to prihvata i nema većih teškoća u izvršenju kazne. Osuđeni tokom izvršenja kazne ujedno uspevaju da se osposobe za samostalno funkcionisanje u široj društvenoj zajednici", kaže Tumbasević za MONDO.

Ona ističe da je kazna rada u javnom interesu nekima od osuđenih bukvalno prvi posao.

"Mama i tata su dotad sve plaćali, živelo se fino – i zaglavilo s krađama ili drogom. Ili, imali smo momka koga je zbog nasilja i dugova policiji prijavila sama njegova porodica. Tokom kazne je stekao kritičniji uvid u posledice svog ponašanja: pomirio se sa porodicom, nastavio studije, našao devojku, ko zna kako bi to išlo da je završio u zatvoru, to je prava satisfakcija za nas kao poverenike i znak da je kazna dala pozitivne rezultate", kaže Tumbasević.

Među onima koji su "na prekretnici" je i K.M, student jednog beogradskog društvenog fakulteta. Osuđen je na 240 sati rada u javnom interesu zbog posedovanja narkotika koje je, kako tvrdi, koristio za ličnu upotrebu. Trenutno je na izdržavanju kazne rada u JP "Ada Ciganlija". Svoje utiske o alternativnom kažnjavanju podelio je sa Mondom.

"Ovo je neuporedivo bolje. Ne znam šta bih radio da sam dopao zatvora. Juče sam skupljao granje po Adi, danas kese, ide nekako, bar sam "na slobodi". Radnici Ade sa kojima radim su korektni, nema problema. Pregurao sam četiri dana, ostalo je tridesetak, pa kad to završim, nazad na studije", kaže sagovornik Monda.

U Beogradu Odeljenje za tretman i alternativne sankcije sarađuje sa mnogim javnim preduzećima, među kojima se ističu pomenuta Ada Ciganlija (po brojnosti radnika), Hipodrom ( kao firma sa kojom se najduže sarađuje), a tu su i Ustanova kulture "Vuk Karadžić", SPC Vračar,Gradske pijace, Vodovod i kanalizacija, Zelenilo itd...

Kakav je odnos kancelarije poverenika i poslodavaca objašnjava poverenik Mirjana Marjanović, psiholog sa prethodnim iskustvom sticanim u Centru za socijalni rad.

Marjanović kaže da se na osnovu indivudalnih karakteristika osuđenih, njihovog zdravstvenog stanja, radnog iskustva, kao i  na osnovu trenutno raspoloživih radnih mesta, zasniva pojedinačni ugovor između svakog osuđenog i javnog preduzeća. Za sve eventualne probleme koji iskrsnu poverenici su tu da ih u komunikaciji sa osuđenima reše.

"Veoma je bitan saradnički odnos sa predstavnicima poslodavaca sa kojima smo u stalnom kontaktu. Oni su u obavezi da vode dnevnik rada i obaveste nas o toku izvršenja kazne. U zavisnosti od vladanja osuđenog, a na osnovu mišljenja poverenika postoji mogućnost da sud skrati kaznu za jednu četvrtinu", kaže Marjanović.

Viljem Hrast kaže da ima izuzetno pozitivnih primera efekata kazne rada u javnom interesu.

"Recimo, čovek je u Mladenovcu ostao bez posla u firmi posle trideset godina rada, ima četvoro dece, priključio je nelegalno struju... i presuđeno mu je da izvrši kaznu rada od 240 sati u lokalnom komunalnom preduzeću. Zna da je tamo plata za njegove uslove odlična i pokušava da se istakne, kako bi u tom preduzeću zasnovao radni odnos, što je kasnije i uspeo", ističe Hrast.

Sličan je i slučaj dvojice mladih "nasilnika" iz sela, kod Obrenovca. Završili su mašinske škole, posla nigde, pije se pivo ispred prodavnice, i u tom beznađu zbog naivne tuče zarade 120 sati rada u javnom interesu. Na beogradskoj Adi Ciganliji su se pokazali u pravom svetlu, radili su za primer, po deset sati, da bi uštedeli na prevozu, i ostavili utisak da kasnije, možda,tu i dobiju posao.

"Zbog takvih slučajeva nije retko da poslodavci računaju na osuđenike da rade i kasnije, kada izvrše kaznu. Hrast navodi slučaj prvog čoveka koga je beogradska kancelarija poslala na izvršenje kazne rada na Hipodrom.  Ostao je da radi, doduše na ugovor, do dan danas, već pet godina, jer se pokazao kao izuzetan radnik", kaže Hrast.

GDE, KAKO I ZAŠTO

Kazna rada u javnom interesu kod nas može da se izrekne za učinjeno krivično delo za koje je zakonski predviđena kazna do tri godine zatvora ili novčana kazna. Tu spadaju krađe (lakše krađe, krađa struje, šumska krađa, krađa sekundarnih sirovina, nezakonit ribolov...), posedovanje narkotika (u manjim količinama za ličnu upotrebu), nasilje u porodici ili nasilničko ponašanje, lakše telesne povrede , lakša krivična dela iz saobraćaja .

Sa radom osuđeni mora da se izričito izjasni. Sudija u toku procesa pita osumnjičenog da li je saglasan da ukoliko se utvrdi krivica prihvata kaznu rada.

Rad u javnom interesu obavlja se kod poslodavca koji se bavi delatnošću od društvenog interesa, a naročito humanitarnom, zdravstvenom, ekološkom ili komunalnom delatnošću.

Sa preduzećem ili ustanovom potpisuje se opšti ugovor u kome su naznačena prava i obaveze i poslodavca i kancelarije, u kom se tačno nalaze poslovi na kojima mogu da rade.

Za svakog osuđenika pravi se potom poseban ugovor, u kom je detaljno naznačeno šta će da radi i koje su njegove obaveze. Ministarstvo pravde, u čijem okviru radi Uprava za izvršenje sankcija, plaća osiguranje za osuđenika, a poslodavac nema nikakav trošak, ni za topli odbrok i prevoz (to je o trošku osuđenika).

Osuđenici su angažovani isključivo na pomoćnim poslovima, čišćenju, održavanju, farbanju... Čak i kada imate osuđenog inženjera, ekonomistu ili lekara - on ne može da radi u struci. Nema rada sa mašinama i aparatima, rada u obezbeđenju i sa novcem, niti bilo kakvog rada koji nosi neku odgovornost.

Bitna stavka je i da alternativne sankcije garantuju poštovanje ljudskog dostojanstva, prava, slobodu i privatnost osuđenog i njegove porodice, zabranjuje se diskriminacija zbog rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkog ili drugog uverenja, obrazovanja, društvenog položaja ili drugog ličnog svojstva.

Osuiženici rade u kontinuitetu onoliko vremena koliko je dogovoreno sa Kancelarijom. Nekim osuđenicima odgovara da rade po nekoliko časova popodne, posle njihovog regularnog posla ili obaveza na fakultetu, nekima pak da rade duže vikendom, i sl. Neki čak uzimaju godišnji odmor da bi odradili kaznu u kontinuitetu.

"Ova alterantivna kazna mora da bude izuzetno fleksbilna, ona ne sme ni jednog trenutka da ugrozi ono što je pozitino u životu osuđenika, bilo da je to posao, škola, porodica... Ne dolazi u obzir da neko zbog 120 sati kazne izgubi posao, ili da mu 'trpi' dete. Sve može da se dogovori, i sve se upisuje  u Program izvršenja kazne koji osuđeni potpisuje i od tada je to njegova odgovornost", kaže Hrast.

Osuđeni na radu je zaštićen po pitanju privatnosti. O njegovom krivičnom delu i presudi znaju samo poslodavac i poverenik. Na poslu, među drugim radnicima, on ne mora da se izjašnjava zašto je na radu. Takođe, u svakom pogledu je zaštićen  od eventualnog maltretiranja i onih sa kojima radi i nadređenih.

"Bilo je slučajeva pokušaja da se osuđeniku da težak fizički posao, čišćenje kanalizacije ili sličan neodgovarajući posao, bez zaštitne opreme, ali takve neprijatne situacije su izuzetno retke i brzo ih rešavamo", kaže Hrast.

SISTEM U RAZVOJU

Danas se ni jedan savremeni krivično pravni sistem ne može zamisliti bez alternativnih sankcija. Pozitivni efekti ovih sankcija su izuzetno značajni kako za društvo tako i za pojedinca, kažeAlternativne sankcije su u naše zakonodavstvo uvedene 2006. godine, međutim, počinju da se izvršavaju tek 2009. godine, kada su se stekli prvi uslovi. Ipak da bi zaživele u punoj meri, moraju se ispuniti još mnogi uslovi, a prvi od njih je otvaranje povereničkih kancelarija na teritoriji cele Republike.

Za sada ih ima u dvanaest gradova, a intenzivno se radi na otvaranju ostalih trinaest, na teritorijama gradova koji su pod nadležnošću Viših sudova. Na taj način će svim sudovima u zemlji biti omogućeno da izriču kaznu rada u javnom interesu, kao i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom.

U Odseku za alternativne sankcije kažu da je potreba velika i javljaju se predsednici osnovnih sudova koji traže otvaranje kancelarija kako bi mogli da izriču alternativne kazne. Jer trenutno imamo neku vrstu diskriminacije, jer neko u Beogradu može da dobije 120 sati rada, a neko u Zaječaru za isto krivično delo mora u zatvor.

Alternativne kazne su još uvek "nova" za pravosudni sistem, i još ne se ne primenjuje u punoj meri, osim u Vojvodini, gde su sudije više zainteresovane za izricanje ovih sankcija. Subotica ima više izrečenih kazni nego deset puta veći Beograd.

Trenutno je predlog zakona o probacionoj službi, koja se bavi institucionalnim praćenjem počinioca krivičnog dela od trenutka hapšenja pa do završetka kazne,  pred usvajanjem, kada bude usvojen, povereničke kancelarije u Srbiji bi trebalo bi da imaju i do 9.000 slučajeva.

Kod nas ne postoji statistika koliki je broj krivičnih dela za koja je umesto kazne zatvora mogla biti izrečena neka od alternativna sankcija. Ali broj je značajan i značajno će smanjiti naše prenaseljene zatvore.

"Najlakše je čoveka poslati u zatvor. Uzme se papir, iskuca se sudu izveštaj ili dva, i čovek je iza rešetaka". Teško je čoveku pomoći...", kaže Hrast.