Direktor Prve TV Dragan Nenadović uputio dopis Republičkoj radiodifuznoj agenciji.
Prema oceni Nenadovića, time se dodatno unosi pravna nesigurnost u već kontroverzni proces dodele nacionalne frekvencije.
Nenadović podseća da je konkurs već jednom bio neuspešan, zbog odluke da se ne dodeli frekvencija, jer nijedan od kandidata nije ispunio zakonom propisane uslove, odnosno dobio neophodan broj glasova članova Saveta RRA.
Već je tada bilo jasno da nije svrsishodno, ni neophodno, raspisivati novi konkurs, i to zbog toga što država ne dobija praktično ništa dodeljivanjem ove dozvole, smatra Nenadović.
S druge strane, kako je ukazao, može mnogo da izgubi zbog odlaganja završetka procesa digitalizacije i posrednog ugrožavanja nastavka evropskih integracija zemlje.
Ni u tom trenutku, a ni prilikom raspisivanja ponovljenog javnog konkursa, prema oceni Nenadovića, nisu postojali dovoljno opravdani razlozi da Srbija dobije novog nacionalnog emitera.
Raspisivanju konkursa, u oba slučaja, nije prethodila ozbiljna analiza programske ponude sadašnjih emitera i analize stanja na tržištu, koje konstantno i rapidno gubi vrednost, tako da je, u odnosu na 2006. godinu, opalo čak za 50 odsto, bez ikakvih naznaka da će se oporaviti u dogledno vreme, naglasio je Nenadović.
Iako Zakon o radiodifuziji propisuje da se broj i vrsta emitera, pa i nacionalnih, utvrđuju Strategijom razvoja radiodifuzije, podsetio je Nenadović, tekući tender sprovodi se i bez važeće Strategije, jer je prethodna, usvojena još 2005. godine, u međuvremenu ne samo prevaziđena, već i formalno istekla.
Uvođenje novog emitera, stoga, ne može da pogoduje ni kvalitetu ni raznovrsnosti programa, već će, naprotiv, dovesti do zastoja produkcije i potenciranja repriznog i jeftinog stranog programa, zbog čega će najviše trpeti gledaoci, upozorio je Nenadović.
Prema njegovim rečima, nije jasno za šta su uopšte konkurisali kandidati za nacionalnu frekvenciju, kada je ukupan broj lokacija sa koje bi potencijalni emiter emitovao TV program 21, naspram 33 iz prvog konkursa, i kada nije jasno da li bi novi emiter uopšte mogao signalom da pokrije 60 odsto stanovništva.
Upozoravamo da emitovanje većom snagom od predviđene, u cilju veštačkog dostizanja zakonom predviđene pokrivenosti, može dodatno da iskomplikuje stanje u etru i da na tehničkom nivou omete postojeće emitere i onemogući ih da ispunjavaju svoje zakonske obaveze i ostvaruju prava koja su im garantovana dozvolom, poručio je Nenadović.
Takođe, novi emiteri, prema njegovoj oceni, ne mogu da ponude ništa novo i revolucionarno kako bi "obogatili" postojeću programsku ponudu.
Već kod prvog javljanja na konkurs, smatra Nenadović, bilo je evidentno da su programski elaborati kandidata na konkursu daleko ispod standarda koje su postavili nacionalni emiteri 2006. godine, što je posredno svojom odlukom potvrdio i RRA.
U tom smislu je, kako navodi Nenadović, potpuno neverovatno da isti kandidati, koji pre par meseci nisu dobili potrebnu većinu za dodeljivanje dozvole, odnosno za koje je utvrđeno da ne ispunjavaju uslove, sada odjednom postaju sposobni da ispune sve neophodne programske i tehničke zahteve.
On je apelovao na Savet RRA da, bez odlaganja, i u najkraćem mogućem roku donese odluku u pogledu konkursa i da, ako odluči da ne dodeli dozvolu, frekvencije ostavi upražnjene.
Prema objašnjenju Nenadovića, treće raspisivanje javnog konkursa bilo bi dodatno rasipanje novca građana i nepotrebno zamajavanje javnosti, a dovelo bi i do dalje destabilizacije već nestabilnog medijskog tržišta.
Umesto "obogaćivanja programske ponude", u tom slučaju, kako je ukazao Nenadović, može zapravo da dođe do toga da postojeći nacionalni emiteri neće biti u mogućnosti da redovno izmiruju sve svoje obaveze.
To na kraju može dovesti i do njihovog gašenja i svođenja broja emitera na svega dve nacionalne televizije – Javni servis i novi emiter, zaključio je Nenadović.
