Finansiranje škola po broju učenika, model predviđen u Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. neće startovati od septembra kako je predviđeno. Prema rečima ministra ne odgovora našoj lošoj populacionoj politici i oronuloj infrastrukturi
Kako je naveo, model ne može da funkcioniše na celoj teritoriji, jer da bi se primenjivao, potrebna je dobra infrastruktura, putevi, kako bi đake iz ugroženih zaselaka i malih sredina mogli da prevozimo do najbliže škole.
Model je predviđao da se prema broju đaka određuju sredstva koja škola dobija, što je u startu naišlo na negodovanje prosvetnih radnika i sindikata, zbog bojazni da će male škole biti ugašene ili da će učitelji u ruralnim sredinama za isti rad imati manju platu od njihovih kolega u gradovima.
U 2012. sproveden je i pilot projekat u 16 lokalnih samouprava, kako bi sve bilo spremno za školsku 2014/15. kada je ovaj model trebalo da zaživi u svim školama.
U međuvremenu su prosvetne vlasti uvažile specifičnosti nekih sredina i predvidele korektivne faktore, vodeći računa baš o malim školama, ruralnim i multietničkim sredinama.
U planu je da racionalizacija mreže škola bude završena ove godine i do sada je ugašeno oko 2.000 odeljenja. Međutim i dalje imamo više od 4.000 razreda u kojima je do 15 đaka.
Ministar Jovanović juče je na skupu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu ukazao da bi ovaj model još više podstakao iseljavanje stanovništva sa sela, dodajući da je cilj Ministarstva da te prostore održi živim.
Ideja je da se napušteni školski objekti, među kojima su neki čak i novije gradnje, iskoriste za nastavu u prirodi, kampuse i druge vannastavne aktivnosti, rekao je on.
