U Skupštinu Srbije stigao je predlog vlade da se po hitnom postupku ratifikuje Kjoto protkol uz obrazloženje da je taj dokument od velikog političkog, ekonomskog i pravnog značaja za Srbiju, kao i od značaja za zaštitu životne sredine.
U Skupštinu Srbije stigao je predlog vlade da se po hitnom postupku ratifikuje Kjoto protkol uz obrazloženje da je taj dokument od velikog političkog, ekonomskog i pravnog značaja za Srbiju, kao i od značaja za zaštitu životne sredine.Sa ekonomskog aspekta to bi uticalo na porast stranih ulaganja, povećanog broja zaposlenih, zatim do poboljšanja transfera znanja i čistih tehnologija u oblasti zaštite životne sredine, kao i do efikasnije izrade kapaciteta, navodi se u predlogu zakona.
Postiglo bi se smanjenje zagadjenja vazduha u industrijskim oblastima, vazduha uzrokovanog grejnim instalacijama u urbanim sredinama kao i smanjenje izduvnih gasova od saobraćaja u velikim sredinama.
Politički aspekt hitnog potvrdjivanja Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija vidi se u jačanju uloge partnerskih odnosa u medjunarodnim aktivnostima.
Održavanje medjunarodne Ministarske konferencije UNECE "Životna sredina za Evropu" u oktobru u Beogradu je od velikog značaja za Srbiju, pa je, imajući u vidu i da su sve zemlje regiona već ratifikovale ovaj protokol, hitnost donošenja zakona evidentna, predloženoje iz vlade.
Ratifikacija Protokola, uz donošenje niza podzakonskih akata, bila bi i jasan pokazatelj da Srbija prihvata evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine, navodi se.
Predlagač zakona ukazao je i da su aneksom B Kjoto sporazuma utvrdjene obaveze industrijski razvijenih zemalja o smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, dok za zemlje u razvoju, medju kojima je Srbija, protokolom nisu uvedene nove obaveze.
Srbiji će, medjutim, posle ratifikacije biti dostupan "Mehanizam čistog razvoja" - jedan od mehanizama trgovine emisijama gasova iz Kjoto protokola. Po njemu razvijene zemlje, koje treba da smanje emisiju ugljen dioksida, propisane jedinice smanjenja emisija koriste u zemljama u razvoju, što dovodi do redukcije gasova sa efektom staklene bašte.
Okvirne Konvencija UN, koja je usvojena u Brazilu 1992. godine, definiše problem uticaja ljudi na klimatski sistem, ali ne i način smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, pa je kao dodatak konvenciji u gradu Kjoto u Japanu 1997. godine potvrdjen Kjoto protokol.
(Beta)
