Žalba je podneta 26. februara i Ustavni sud je povodom nje formirao predmet, navodi se u pisanoj informaciji tog suda datoj Tanjugu.

Marković od Ustavnog suda traži da utvrdi da mu je povređeno pravo koje mu je kao okrivljenom zagarantovano Zakonikom o krivičnom postupku.

On je u istrazi za ubistvo Ćuruvije označen kao organizator tog ubistva, dok su ostali osumnjičeni bivši šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, bivši načelnik Šestog odeljenja tog centra Ratko Romić i pripadnik sluzbe Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

Mediji su preneli da u žalbi Marković tvrdi da mu je onemoguceno da podrobno bude obavesten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega.

Takođe navodi da mu je uskraceno pravo na odgovarajuce uslove za pripremu odbrane, kao i da ispituje svedoke optužbe jer ga i pored brojnih zahteva ne dovode iz Požarevca, gde izdržava kaznu od 40 godina zatvora, u Beograd kako bi prisustvovao saslusanjima svedoka.

Saslušanjima svedoka u Tuzilaštvu za organizovani kriminal inače prisustvuju osumnjičeni Milan Radonjic i Ratko Romic, koji su u pritvoru od hapšenja 13. januara.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.

Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.