Inovativan smo narod, pun dobrih i praktičnih ideja, ali i skeptičnih biznismena koji neće da ulože u nepoznato i igraju samo "siguricu".
U prostoru sale "Amerikana" mogao se videti delić inovatorskog srpskog duha. Većina učesnika pokazaće vam prototipove izuma koje su godinama razvijali i sami finansirali. Većina se žali da im je novac, osim na materijale i mašine, otišao na zaštitu patenata i razne takse.
Skoro svi oni imaju istu muku – izum je dobar, funkcioniše, ali je teško naći nekog vizionarskog duha ko će dalje da finansira proizvodnju i njihove genijalne ideje plasira na tržište.
Prema našem laičkom mišljenju, najveće šanse ima mladi inovator iz Beograda Branislav Kovačević. Njegov izum je aparat za recikliranje PET ambalaže. Prednost u odnosu na one industrijske je što je manjih dimenzija, a radi "ko veliki". Namenjen je domaćinstvima ili kućnim savetima u zgradama.
Njegova mašina štiti prirodu i okruženje ne samo od plastične ambalaže, već i od drugih štetnih proizvoda savremenog društva.
"Osim što melje plastiku, ovaj aparat ima dodatni kanister za iskorišćeno ulje iz domaćinstva, koje je štetno po okolinu ukoliko ga prosipamo u kanalizaciju, što najčešće činimo. Osim "tanka" za ulje, koje se posle prerađuje u bio gorivo, mašina ima i prostor za odlaganje upotrebljenih štedljivih sijalica koje su ekološki štetne jer sadrže živu, koja, opet reciklirana,može da se ponovo upotrebi. Postoji i poseban prostor za odlaganje iskorišćenih baterija", objašnjava ovaj ekolog – inivator.
"Namera mi je da rentiram za malu nadoknadu aparat kućnim savetima, a spreman sam i da dajem manju nadoknadu onima koji sortiraju ambalažu po boji – jer je plastični prah koji ostaje od flaša vredniji ako je ambalaža prethodno razvrstana po bojama", objašnjava Kovačević koji računa na zaradu od reciklažnog materijala koji bi potom sakupljao i prodavao dalje.
Ono što mu "fali" je proizvođač koji je spreman da uloži novac u ovu njegovu "glodalicu " koja 200 flaša samelje u pola kese plastičnog praha časkom. Kaže da ta ulaganja i nisu basnoslovna – 55 evra po komadu na seriji od 10.000 aparata. U slobodnoj prodaji, njegova mašina ne bi smela da košta više od 80 do 100 evra.
Inženjer građevine iz Novog Sada Rade Milutinović ima rešenje za borbu protiv poplava. Njegov pronalazak je betonski "L" profil koji bi se u plavnim područjima postavljao na obalama reka umesto džakova sa peskom. Tvrdi da je prozivodnja jeftina, a ima brojna i estetski prihvatljiva rešenja za ove "giga lego kocke" kada nas ne štite od nadošle vode, jer se mogu upotrebiti kao klupice na kejevima, sedišta na otvorenim scenama kraj reka, pa čak i kao stepenice. U slučaju opasnosti od plavljenja, profili bi se brzo tovarili bagerima na kamione i raspoređivali duž obale. Kako kaže za MONDO kontaktirao je sa gradskim i republičkim vlastima zaduženim za odbranu od poplava i predstavio im svoj zaštićeni pronalazak. Ali, još čeka povratnu informaciju.
Postoji razlika između patenta i inovacije jer nije sve jedno da li ste samo usavršili neki već postojeći proizvod ili izumeli sasvim novi.
Dr Zoran Petrašković nema taj problem, a kaže nam da se njegov pronalazak već primenjuje na tri kontinenta. On je osmislio sistem DC 90 koji čuva stare zgrade i istorijska zdanja od zemljotresa, a primenjuje se i u izgradnji novih. Njegov sistem povezanih šipki sa amortizerima ubacuje se u fasade i tako ojačava zidove objekta.
Projekat je kaže osmislio i razvio u svojoj dinamičkoj laboratoriji koja ima i mogućnost izazivanja veštačkih zemljotresa na kojima se testira sistem. Do sada je njegov izum primenjen u gradnji i ojačavanju zgrada u Kanadi, Alžiru, Bakuu, a pokazuje nam i fotografiju gimnazije u Kraljevu koju je uspeo da spase od urušavanja.
Zoran Milinković, pobednik je Tesla festa na kome je predstavio univerzalne tiplove za sve vrste materijala. Ističe da je njegov tipl dobar za beton, naprsli beton i kamen, a odlično se vezuje uz malter i nove vrste lepkova. Uz tipl je izumeo i pomoćni alat za ugradnju. Za MONDO kaže da trenutno traži kupca za njegovu patent licencu, ali ako nema zainteresovanih za ovaj genijalni izum po povoljnoj ceni, spreman je da i sam krene u proizvodnju. Ipak, žali se na jak uvoznički lobi koji ne bira sredstva da uništi našu pamet.
Iako najslavniji međi njima, akademik SAIN Savo Radović, izumitelj "SERB-a" visuljka protiv štetnih zračenja, ne libi se da se pojavi na ovakvom skupu, iako je njegov proizvod često reklamiran u štampi i na TV-u i ima razvijenu prodaju u zlatarama Majedampeka.
Njegov neutralizator štetnih zračenja SERB proizvodi se u više veličina od zlata ili srebra. Kada ga jednom kupite, traje večno, a olakšanje se oseća posle samo dva – tri meseca nošenja. Do sada je nagrađen sa 98 medalja i dva gran prija.
Manji modeli koriste se za ličnu zaštitu i izrađuju se u vidu priveska, a olakšavaju muke sa glavoboljom, napetošću smanjuje zamaranje, uklanja depresiju, usporava starenje...
"Zvezde" sajma su pronalazači aparata za kajmak, ali su se izgleda "uobrazili", i ranije otišli kući, pa ih nismo sreli u sredu popodne. Ipak, saznali smo kako funkcioniše ova mašina Uređaj ima kadice u koje se sipa oko 100 litara mleka. Nakon formiranja kore, kajmak se skida i pomoću cevi, mleko se šalje u prihvatni sud u kojem se pravi sir. Uređaj omogućava i strujanje vazduha, kako bi se formirala kora. UV lampe štite unutrašnjost od mikoroorganizama. Sistem za hlađenje hladi koru i omogućava očvršćivanje masti kako bi se kora lako skinula. Proces formiranja kajmaka traje do 24 sata. Kakvog je ukusa ovaj kajmak, da li je mlad, striji ili prevreo – nismo saznali.
Dame inovatorke ostavili smo za kraj, one se bave – a čime drugim nego lepotom.
Marija Rakezić izumela je prirodni biljni preparat protiv opadanja kose, peruti i seboreje. Za MONDO kaže da se u svom frizerskom salonu u Vrnjačkoj Banji odavno suočava sa ovim problemima na koje joj se žale mušterije, pa je u želji da im pomogne osmislila "MR Formulu" – preparat na biljnoj bazi koji je na međunarodnom sajmu pronalazaštva u Briselu 2000. godine osvojio zlato. Sama bere lekovito bilje na Goču, od kojeg pravi svoje tinkture, a recept je, naravno, tajna. Problem je prodaja, iako je njen preparat priznat kao pomoćno medicinsko sredstvo. Kaže, mrežu kupaca širi marketingom "od usta do usta", a koliko godišnje flašica tinkture proda, ostalo je tajna.
Milica Babić iz Beograda ovenčala se zlatnom medaljom za žene inovatore u Seulu 2011, a nada se i novoj nagradi na sajmu u Moskvi u aprilu. Ona proizvodi kozmetiku na prirodnoj bazi, a naročito je ponosna na kremu protiv uboda komaraca.
Kaže da joj ni profesori s fakulteta nisu verovali da je sve sama izumela kada im je odnela na testiranje. Krema vas štiti od ujeda komaraca, ali i zaceljuje i sprečava svrab, kada vas insekt ipak bocne.
"Deluje i u slučaju tigrastih komaraca i odličan je u borbi protiv malarije. Delotvoran je i protiv uboda pčela i osa", tvrdi Milica.
Kako kaže, ideje joj padaju na pamet "u sekundi". "Ni sama ne znam kako mi te misli naviru, ali ceo izum smislim za deset minuta", objašnjava Marija stvaralački proces.
Osim kreme protiv komaraca tu su i preparati za negu lica i tela, ulje za sunčanje, kreme za muškarce. Svi proizvodi su na prirodnoj bazi, bez žive i konzervansa. Sama je najbolja reklama za svoje proizvode, jer sa 65 godina, bez botoksa i zatezanja, izgleda bar 15 godina mlađe.
Njeni patenti su zaštićeni, a u glavi "nosi" još dve-tri ideje za metalne uređaje u domaćinstvu. O njima ne želi detaljnije da priča da joj neko ne ukrade ideju, kao i većina drugih inovatora sa ovog sajma.
