Dugo očekivani talas osveženja stigao je u Srbiju, pa su temperature vazduha u svim gradovima pale za više od 10 stepeni Celzijusa. Nema podataka o žrtvama vrućine. Stradale živina i stoka.
Dugo očekivani talas osveženja stigao je u Srbiju, pa su temperature vazduha u svim gradovima pale za više od 10 stepeni Celzijusa.
Osveženje je stiglo sa severa i najpre zahvatilo Vojvodinu. U 22 časa najniža temperatura izmerena je u Novom Sadu - svega 19 stepeni; na Paliću je bilo 22, u Kikindi 21, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.
U Beogradu je, nakon tropskog dana sa 43 stepena Celzijusa, u 22 sata izmereno 30 stepeni.
Kraljevo je jedini grad u kome je temperatura i dalje tropska - čak 37 stepeni u 22 sata, a "blizu" su i Kragujevac sa 34 stepena i Niš i Valjevo sa 31 stepenom.
U Leskovcu je izmereno 28, Vranju 29, Dimitrovgradu 26 stepeni Celzijusa.
U Novom Sadu je oko 21 sat padala kiša, uz vetar i grmljavinu, nakon dana u kome je izmerena najviša temeperatura u tom gradu - 42 stepena Celzijusa.
I beogradska temeperatura - 43 stepena - najviša je od kako se meri temperatura vazduha u gradu.
Proteklih sedam dana Srbiju, kao i ceo region Balkana, zahvatio je talas tropskih vrućina tokom koga temperature nisu padale ispod 30 stepeni Celzijusa čak ni noću.
Širom regiona besne požari, a u Srbiji je situacija najgora u okolini Pirota, gde je tokom popodneva izbio novi požar kraj Zavojskog jezera na Staroj planini.
U Rumuniji je saopšteno da je od vrelog talasa umrlo najmanje 30 ljudi, dok se u Majdraskoj broj stradalih procenjuje na 400.
U Srbiji, pri temperaturi izmedju 40 i 45 stepeni, zvanično niko nije umro od vrućine.
U Ministarstvu zdravlja Srbije nemaju podatke i novinare upućuju na Institut za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut".
U Institutu, medjutim, podatke dobijaju na svakih šest meseci, ali veruju da ažurnije podatke, barem za Beograd, ima Gradski zavod za javno zdravlje.
Gradski zavod ne raspolaže takvim podacima ali u zavodu smatraju da je prava adresa Rebublički zavod za statistiku, od kojih i oni dobijaju podatke.
U Zavodu za statistiku nemaju podatke i ukazuju da je, ako uopšte ima elemeneta za sabiranje broja žrtava vrućine, još rano jer su vrućine bile prethodnih dana.
Smrt od posledica vrućine nije razlog za pozivanje policije, te ni MUP nema podatke o tome.
Podatke, bar za Beograd, ima Hitna pomoć i oni ukazuju da u glavnom gradu poslednjih dana nije bilo smrtnih slučajeva za koje može da se kaže da su direktna posledica ekstremno visokih temperatu, rekla je lekar beogradske službe Hitne pomoći Nada Macura.
Prema njenim rečima, "da bi se za uzrok smrti konkretno proglasila vrućina nephodno je da preminula osoba ranije nije bolovala od nekih hroničnih bolesti, kao otežavajućih okolnosti. Direktan uzrok smrti u tom slučaju trebalo bi da bude jaka sunčanica ili toplotni udar".
Ona je dodala da je proteklih dana zbog vrućine zabelezen povećan broj srčanih napada, epileptičnih napada i moždanih udara.
Prema rečima Macure bilo je i smrtnih slučajeva srčanih i ostalih hroničnih bolesnika, ali se ne može tvrditi da su oni direktna posledica visoke temperature.
On je rekao da je na farmama koje su imale rashladne sisteme, uginića živine bilo mnogo manje, a da se konačna procena štete još uvek ne može odrediti.
Zbog visokih temperatura ovih dana ugrožene su i farme stoke širom Srbije, najviše goveda, čiji uzgajivači, kako kažu stručnjaci, moraju primeniti posebne mere opreza kako bi sprečili da životinje dožive "toplotni stres".
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Lidija Perić izjavila je da "živini strašno smetaju" visoke temperature, bez obzira da li borave na otvorenom ili u zatvorenom prostoru.
"Pod takvim uslovima neminovno i dolazi do većih gubitaka", istakla je ona, navodeći da je optimalna
temperatura za čuvanje živine 20 stepeni Celzijusa, dok je sve preko 30 stepeni Celzijusa problem.
Perić je preporučila uzgajivačima da živinu čuvaju u objektima sa adekvatnom vlažnošću vazduha, koje često provetravaju.
Stručnjak za govedarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Miroslav Plavšić istakao je takodje da i stoka u uslovima više temperature manje jede.
Komentarišući sumnje da je na pojedinim farmama bez rashladnih sistema došlo do "prinudnog klanja" da bi se izbeglo uginuće, stručnjak za govedarstvo je istakao da je razlog tome verovatno strah vlasnika kada gledaju stoku pogodjenu toplotom, pa se onda radije odlučuju na klanje, nego na mučenje životinje.
Da bi se izborili sa vrućinama na spoljnim temperaturama od preko 40 stepeni Celzijusa, pojedini zemljoradnici u tamnavskim selima počeli su da kupuju klima uredjaje za svoje staje, objavio je radio Valjevo.
(Beta/MONDO)
Osveženje je stiglo sa severa i najpre zahvatilo Vojvodinu. U 22 časa najniža temperatura izmerena je u Novom Sadu - svega 19 stepeni; na Paliću je bilo 22, u Kikindi 21, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.
U Beogradu je, nakon tropskog dana sa 43 stepena Celzijusa, u 22 sata izmereno 30 stepeni.
Kraljevo je jedini grad u kome je temperatura i dalje tropska - čak 37 stepeni u 22 sata, a "blizu" su i Kragujevac sa 34 stepena i Niš i Valjevo sa 31 stepenom.
U Leskovcu je izmereno 28, Vranju 29, Dimitrovgradu 26 stepeni Celzijusa.
U Novom Sadu je oko 21 sat padala kiša, uz vetar i grmljavinu, nakon dana u kome je izmerena najviša temeperatura u tom gradu - 42 stepena Celzijusa.
I beogradska temeperatura - 43 stepena - najviša je od kako se meri temperatura vazduha u gradu.
Proteklih sedam dana Srbiju, kao i ceo region Balkana, zahvatio je talas tropskih vrućina tokom koga temperature nisu padale ispod 30 stepeni Celzijusa čak ni noću.
Širom regiona besne požari, a u Srbiji je situacija najgora u okolini Pirota, gde je tokom popodneva izbio novi požar kraj Zavojskog jezera na Staroj planini.
Nema podataka o žrtvama vrućine
U Srbiji nema zvaničnih podataka o broju umrlih od posledica ekstremne temperature tokom proteklih sedam dana.U Rumuniji je saopšteno da je od vrelog talasa umrlo najmanje 30 ljudi, dok se u Majdraskoj broj stradalih procenjuje na 400.
U Srbiji, pri temperaturi izmedju 40 i 45 stepeni, zvanično niko nije umro od vrućine.
U Ministarstvu zdravlja Srbije nemaju podatke i novinare upućuju na Institut za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut".
U Institutu, medjutim, podatke dobijaju na svakih šest meseci, ali veruju da ažurnije podatke, barem za Beograd, ima Gradski zavod za javno zdravlje.
Gradski zavod ne raspolaže takvim podacima ali u zavodu smatraju da je prava adresa Rebublički zavod za statistiku, od kojih i oni dobijaju podatke.
U Zavodu za statistiku nemaju podatke i ukazuju da je, ako uopšte ima elemeneta za sabiranje broja žrtava vrućine, još rano jer su vrućine bile prethodnih dana.
Smrt od posledica vrućine nije razlog za pozivanje policije, te ni MUP nema podatke o tome.
Podatke, bar za Beograd, ima Hitna pomoć i oni ukazuju da u glavnom gradu poslednjih dana nije bilo smrtnih slučajeva za koje može da se kaže da su direktna posledica ekstremno visokih temperatu, rekla je lekar beogradske službe Hitne pomoći Nada Macura.
Prema njenim rečima, "da bi se za uzrok smrti konkretno proglasila vrućina nephodno je da preminula osoba ranije nije bolovala od nekih hroničnih bolesti, kao otežavajućih okolnosti. Direktan uzrok smrti u tom slučaju trebalo bi da bude jaka sunčanica ili toplotni udar".
Ona je dodala da je proteklih dana zbog vrućine zabelezen povećan broj srčanih napada, epileptičnih napada i moždanih udara.
Prema rečima Macure bilo je i smrtnih slučajeva srčanih i ostalih hroničnih bolesnika, ali se ne može tvrditi da su oni direktna posledica visoke temperature.
Zbog topolte stradale živina i stoka
Zbog toplotnog udara na farmama u Srbiji uginulo je do sada oko 10.000 komada živine, najviše na farmama neopremljenim rashladnim sistemima, izjavio je predsednik Poslovne zajednice za živinarstvo Rade Škorić.On je rekao da je na farmama koje su imale rashladne sisteme, uginića živine bilo mnogo manje, a da se konačna procena štete još uvek ne može odrediti.
Zbog visokih temperatura ovih dana ugrožene su i farme stoke širom Srbije, najviše goveda, čiji uzgajivači, kako kažu stručnjaci, moraju primeniti posebne mere opreza kako bi sprečili da životinje dožive "toplotni stres".
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Lidija Perić izjavila je da "živini strašno smetaju" visoke temperature, bez obzira da li borave na otvorenom ili u zatvorenom prostoru.
"Pod takvim uslovima neminovno i dolazi do većih gubitaka", istakla je ona, navodeći da je optimalna
temperatura za čuvanje živine 20 stepeni Celzijusa, dok je sve preko 30 stepeni Celzijusa problem.
Perić je preporučila uzgajivačima da živinu čuvaju u objektima sa adekvatnom vlažnošću vazduha, koje često provetravaju.
Stručnjak za govedarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Miroslav Plavšić istakao je takodje da i stoka u uslovima više temperature manje jede.
Komentarišući sumnje da je na pojedinim farmama bez rashladnih sistema došlo do "prinudnog klanja" da bi se izbeglo uginuće, stručnjak za govedarstvo je istakao da je razlog tome verovatno strah vlasnika kada gledaju stoku pogodjenu toplotom, pa se onda radije odlučuju na klanje, nego na mučenje životinje.
Da bi se izborili sa vrućinama na spoljnim temperaturama od preko 40 stepeni Celzijusa, pojedini zemljoradnici u tamnavskim selima počeli su da kupuju klima uredjaje za svoje staje, objavio je radio Valjevo.
(Beta/MONDO)
