Dodelom priznanja najuspešnijim pripadnicima Vojne akademije i zahvalnica institucijama koje su posebno doprinele nastavnom procesu tokom protekle godine Vojna akademija je obeležila Dan te visokoškolske vojne ustanove.
Najbolji nastavnik u Vojnoj gimnaziji je vojni službenik, profesor istorije, Čedomir Mlinarević, dok je najbolji naučni radnik potpukovnik Milenko Andrić, diplomirani inženje iz katedre vojnihelektronskih sistema.
Rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik Miodrag Jevtić uručio je priznanja i Viktoru Džaseru Milenkoviću, Bojani Regodić i Jeleni Nikolić, kao najboljima u klasi kadeta.
Priznanje je uručeno i najboljem studentu iz građanstva Momiru Markoviću, kao i najboljem učeniku 38. klase Vojne gimnazije Stefanu Kovarbašić.
Zahvalnice i priznanje uručene su i Upravi za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" i Javnom komunalnom preduzeću "Zelenilo Beograd".
Načelnik Sekretarijata Vojne akademije Miloljub Sretenović uručio je i značku Vojne akademije pukovniku Jovici Kostiću, a producentu igrane TV serije i filma "Vojna akademija" Nebojši Gariću malu plaketu Vojne akademije.
Na svečanosti su uručene i diplome majorima Ljubinku Karapetroviću i Aleksandru Gošiću koji su stekli akademski naziv magistra vojnih nauka.
Sretenović je istakao da je svečanost povodom Dana Vojne akademije i 164. godišnjice postojanja vojnog školstva u Srbiji prilika kada treba da se pokaže koliko je urađeno u proteklih godinu dana.
''Danas je prilika kada treba da pokažemo koliko smo sebe ugradili u 164. godine. Jedna godina u skoro dva veka postojanja Akademije nije mnogo, ali je svaka značajna i meri se ostvarenim dostignućima u odnosu na prethodnu, a ceni da li smo i koliko ispunili očekivanja i ciljeve koji su pred nas postavljeni", rekao je Sretenović.
On je istakao da je Dan Vojne akademije prilika kada treba da se osvrne ne samo jednu godinu iza sebe, već dublje u bogatu tradiciju gde bi trebalo potražiti dokazane vrednosti koje će pomoći da se lakše sagleda gde se danas nalazimo i kako ćemo uspešnije i odlučnije koračati ka budućim izazovima.
Sretenović je podsetio da je osnivanjem artiljerijske škole 1850. godine odlukom kneza Aleksandra Karađorđevića Srbiaj prepoznala potrebu da je za buduće teške godine neophodno pripremiti stručan oficirski kadar kooji će uspešno voditi vojsku u odbrani svog naroda.
Prema njegovim rečima, 30 godina nakon osnivanja prve oficirske škole javila se potreba osposobljavanja oficira za različite dužnosti, pa je 1880. godine Artilerijska škola reformisana u Niži u Višu Vojnu akademiju.
Svečanosti na Vojnoj akademiji prisustvovali su državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Djorđević, pridstavnici ministarstava, obrazovnih institucija, verskih zajednica, kulturnog i javnog života.
