Njoj je juče, u ime predsednika Srbije Tomislava Nikolića, dodeljena zlatna medalja za humanitarni rad u našoj zemlji.

Ljudi iz svih zemalja treba međusobno da se pomažu i ovo priznanje tako shvatam", rekla je ona u intervjuu Tanjugu po dobijanju odlikovanja.

Osim velike pomoći našoj zemlji, ova japanska profesorka zaslužna je i za uspostavljanje bliskih veza između japanskog i srpskog naroda, naročito među mladima.

Verujem u mlade ljude i verujem da kad imaju cilj u životu i podstrek ka nečem lepom i plemenitom, da će uložiti ogromnu energiju i da će se taj cilj ostvariti. Mladi ljudi su budućnost naše dve zemlje i treba ulagati i verovati u njih", kaže ona.

Teruoka je prvi put bila u Beogradu pre 40 godina sa decom i mužem koji je kao agroekonomista sarađivao sa Institutom za poljoprivredu, i seća se da je Jugoslavija tada bila višenacionalna država u kojoj su svi živeli lepo i da je bila prijatno iznenađena načinom kako je organizovan socijalni sistem.

"Sve je lepo funkcionisalo i nisam mogla da verujem da je od tako dobro organizovane države došlo do rata među narodima u njoj", kaže ona.

Onda je početkom 90-tih dok je radila kao profesor na Univerzitetu u Beču, srela mnoge izbeglice iz Jugoslavije koji su preko Mađarske dolazili u Austriju.

"Sticajem okolnosti upoznala sam neke od njih i oni su mi rekli da dođem da vidim pravu situaciju o Srbiji. Propaganda protiv Srbije je tada u Austriji bila jaka, od izbeglica sam puno puta čula da svetski mediji ne predstavljaju pravu sliku o konfliktu u Jugoslaviji. To me je podstalko da dođem i vidim kako ljudi stvarno žive", priseća se ona.

Po dolasku u Srbiju 1993. godine bila je, kako kaže, jako iznenađena situacijom jer je bila jako drugačija od njene prve posete. Srbiju su tada optuživali da je odgovorna za situaciju u Jugoslaviju, u to vreme se desilo stradanje civila u eksploziji na pijaci Markale u Sarajevu, tako da je tada bila jaka propaganda protiv Srbije, navodi ona.

Kada sam došla u Beograd, bilo je to vreme sankcija, videla sam da narod živi u velikoj nemaštini i zabrinutosti za budućnost Srbije", navodi Teruoka.

Tada je prvi put posetila jednu bolnicu za decu i videla da se pacijenti leče u vrlo teškim uslovima, da nema lekova i da lekari ne mogu da im pomognu.

Na odeljenju za novorođenčad bio je inkubator, ali zbog nestašice struje nije mogao da se koristi. Bilo je mnogo bolesne dece kojima nije moglo da se pomogne, navodi ona.

"I moje srce i duša su mi rekli da moram nešto da učinim za njih. I tada sam pomislila- ma koliko mala moja pomoć bila, moram je pružiti ovim ljudima", seća se ona.

Zatim je počela da prikuplja sredstva, obilazila je izbegličke kampove, nabavljala potrebne namirnice, išla po bolnicama, kupovala lekove u Nemačkoj i Japanu, donosila medicinsku pomoć, finansijski pomagala deci koja su u ratu ostala bez roditelja, angažovala se u nabavci neophodnih lekova za decu sa Instituta za onkologiju Srbije, dovodila studente iz Japana koji su sa njom delili pomoć.

I u vreme bombardovanja Srbije 1999. godine dolazila je u našu zemlju, a poslednjih pet godina u središtu njene humanitarne aktivnosti bilo je pružanje pomoći Srbima na severu Kosova.

Zahvaljujući njoj, mnogo japanskih novinara upoznalo se sa situacijom u Srbiji, tako da se u Japanu, kako kaže, znala prava istina o patnjama srpskog naroda.

U Srbiji je stekla puno prijatelja koji su joj pomagali u humanitarnom radu, sa kojima je veže višegodišnje prijateljstvo.

A kada je razoran zemljotres pogodio japanski grad Kobe 1995., a pre tri godine nuklearna katatrofa i Fukušimu, dirnuta je bila podrškom prijatelja iz Beograda koji su joj napisali "Narod Srbije ima iskustvo da u jednom danu izgubi sve što je sticao celog života. Dovedite japansku decu kod nas da podelimo njihov bol", seća se ona i dodaje da su se mališani lepo proveli u srpskim porodicama i da se i danas druže.

"Ta veza između mladih ljudi dve zemlje je najveća veza koja može da se ostvari i verujem da to postoji između Srbije i Japana", poručila je ona.

Potvrda toga bio je i sinoćnji koncert mladih japanskih muzičara iz Fukušime i dece iz Srbije pod nazivom "Tako daleko, a tako blizu" koji je oduševio Beograđane, a prihod od ulaznica biće iskorišćen za nabavku muzičkih instrumenata za muzičke škole u Srbiji.