Zbog pogrešnog slova ili broja u dokumentima, građani mogu da imaju problem kada se venčavaju, pokreću ostavinsku raspravu, kada žele da vrate nacionalizovanu imovinu.
Jedanaesto slovo azbuke, koje u nekom imenu misteriozno nestane, a u drugom se umetne gde mu nije mesto, mnogima je zadalo velike muke.
Viomira iz Ivanjice, često su upisivali kao Vijomir, pa je na kraju i promenio ime.
Jedan Leskovčanin zbog izostavljanja tog slova u imenu nije se našao na listi za narodne poslanike.
Zbog greške administracije, naša sagovornica da bi prevela nasledstvo, morala je da dokazuje da su Mihailo i Mihajlo ista osoba, to jest, njen pokojni deda.
"Da bih to dokazala trebalo je da izvadim krštenicu što je nemoguće pošto je reč o umrloj osobi. Druga varijanta je bila da pronađem svedoka, međutim, to je bilo nemoguće s obzirom na to da mi je deda rođen 1901. godine. A onda su ponudili da se snađemo, zapravo da slažemo da, pa kao 'Zar ne možete da kažete da je on živ da vam njegova krštenica treba da bi dobili eventualno neku socijalnu pomoć'", objašnjava sagovornica RTS, koja je želela da ostane anonimna.
Zbog pogrešnog matičinog broja ili čak dva matična broja, dešava se i da građani ne primaju penziju ili plaćaju tuđ porez. Za to su najmanje krivi matičari, tvrde u opštini Palilula.
"Matičar može da načini grešku u smislu da umesto Dragana napiše Draginja", navodi šef Odseka za lična stanja građana i vođenje matičnih knjiga Dragana Jovanović.
"Dešava se da je stranka dostavila dokumenta u kojem već postoji greška. Za takvu vrstu greške stranka je dužna da kaže matičaru odmah prilikom upisa, najčešće stranka to ne uradi", objašnjava Jovanovićeva.
Ako greška nije na vreme ispravljena, pre na primer 50 godina, dokazivanje identiteta je teže. Uglavnom nema dokaza, svedoka. Sa tim problemom se često sreću građani u postupku restitucije. Međutim, gde ima volje ima i načina da se greške isprave. Kod matičara ta procedura je besplatna.
"Lice koje želi da izvrši ispravku u matičnoj knjizi podnese zahtev i dokaze na osnovu kojih tvrdi da je greška učinjena i dokaze na osnovu kojih misli da greška može da se ispravi", ističe Dragana Jovanović.
Od 100 odsto podnetih zahteva, dodaje, možda se 0,1 ne reši pozitivno. A to malo nerešenih slučajeva dokazivanja identiteta rešava se na sudu.
Ko god da je napravio grešku, građani sami moraju da je ispravljaju - od šaltera do šaltera. Rešenje u budućnosti možda postoji.
Direktor Uprave za digitalnu agendu Dušan Stojanović kaže da je u planu da se razvije jedan servis koji će građanima omogućiti da izmene svoje lične podatke kroz matične knjige bez odlaska u same državne organe gde i prilažu zahtev, već elektronskim putem.
