Ministar pravde i državne uprave, Nikola Selaković izjavio danas u Čačku da očekuje da se popravi negativna statistika kada je u pitanju broj nerešenih sudskih predmeta.
Prema njegovom mišljenju, jedan od načina na koji se pravosuđe može učiniti efikasnijim jeste primena sistema kojim će se predmet pratiti od inicijalnog akta do izvršenja i tretirati se kao jedinstven.
"Posao sudije je završen onda kada se presuda izvrši, a rad pravosuđa se može poboljšati na više načina. Jedan je sistem kontrole rada. Visoki savet sudstva sačinio je nacrt pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu rada sudija što je u Srbiji postojalo 1993. godine", rekao je on izrazivši uverenje da će tokom maja ovo telo usvojiti navedeni dokument.
Tako će, kako kaže, sudije znati na koji način i kako će se njihov rad meriti i vrednovati.
Drugi način je obezbeđivanje boljih uslova za rad pravosudnih organa budući da su sudije preopterećene što je Selaković ilustrovao primerom građanskog odeljenja prvog Osnovnog suda u Beogradu.
"Jedan sudija ima prosečno 500 predmeta, 22 radna dana u mesecu pa nije čudno što se ročišta zakazuju na 5 - 6 meseci", objasnio je on dodajući da je treći način poboljšanja efikasnosti sudova stručno usavršavanje sudija.
VRHOVNI SUD: ISPRAVNA IZMENA MREŽE SUDOVA
Svoj stav o radu pravosuđa u Srbiji dana je izneo i Vrhovni kasacioni sud.
Nakon analize rada svih sudova u Srbiji tokom 2013. godine, zaključio da je izmena mreže sudova bila neophodna zbog nejednake opterećenosti sudova i sudija brojem predmeta, što je kao posledicu imalo i nejednaku mogućnost pristupa pravdi za građane.
Od nove mreže sudova, koja je počela sa radom 1. januara, VKS očekuje da reši upravo te probleme i da doprinese efikasnijoj zaštiti prava stranaka u sudskom postupku, rekao je danas na Konferenciji za novinare predsednik VKS i Visokog saveta sudstva (VSS) Dragomir Milojević.
Predstavljajući izveštaj o radu sudova posebne i opšte nadležnosti u 2013. godini, Milojević je naglasio da je VKS kao prioritet u narednom periodu označio rešavanje starih predmeta, koji opterećuju sudski sistem, ukazujući na podatak da je tokom prošle godine u svim sudovima u Srbiji bilo gotovo pet miliona predmeta u radu.
Ukupan broj predmeta u radu bio je 4.959.550, od čega je primljeno 1.800.746 novih predmeta. Zajedno sa starim predmetima rešeno je ukupno 2.084.768 predmeta, tako da je ostalo nerešeno 2.874.782 slučaja, navodi se u izveštaju VKS.
Prema rečima Milojevića, podaci govore da su sudovi savladali priliv, pa čak i da su rešili veći broj predmeta od broja koji su primili, ali da su međutim rešili 42,04 odsto svih predmeta u radu, što u poređenju sa 2012. godinom pokazuje da su rešili za oko tri odsto manje slučajeva.
Sudovi su u 2013. godini primili 8,56 odsto manje predmeta neko 2012, imali u radu 6,70 odsto manje predmeta, a rešili 3,35 manje predmeta. Tako im je ostalo nerešeno 8,98 odsto manje predmeta u odnosu na kraj 2012. godine.
"Svi napred navedeni podaci potvrduju da je bilo neophodno izmeniti mrežu sudova", ne bi li se povećala ekifasnost u radu kao jednom od ključnih načela utvrđenog Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period 2013 - 2018. godine, rekao je predsednik VKS i VS S.
Strateški cilj za ostvarenje efikasnosti je, pored delotvorne mreže sudova, rešavanje predmeta u razumnim rokovima i uspostavljanje efikasnog i održivog sistema rešavanja starih predmeta, po principu prioriteta, ističe se u analizi rada koju je potpisao Milojević.
S obzirom da su sudovi na kraju 2013. imali 1.772.149 starih predmeta, u skladu sa merama i aktivnostima utvrđenim Akcionim planom za sprovodenje Nacionalne strategije, VKS je doneo Jedinstveni program rešavanja starih predmeta, napomenuo je Milojević.
Strateški cilj tog programa je, kako je istakao, da se ukupan broj starih predmeta u sudovima Srbije smanji do 2018. godine za 80 odsto.
Osvrćići se na dešavanja u pravosuđu u 2013. godini, Milojević je podsetio da je doneta Nacioalna strategija za reformu pravosuđa i akcioni plan, koji međutim zbog, kako je rekao, Briselskog sporazuma nije mogao da bude do kraja ispoštovan u rokovima kada je u pitanju donošenje određenih zakona.
Vraćeno je na posao i 512 sudija odlukama Ustavnog suda i sada u Srbiji trenutno radi 3.095 sudija, a upražnjeno je još 241 mesto naveo je Milojević.
Prema njegovim rečima u narednom periodu treba se raditi i na specijalizaciji sudova i sudija za pojedine materije.
"Treba oformiti specijalne sudova za određne materije, a ne samo tužilaštva. Mi stare sudije ne snalazimo se baš najbolje sa sajber kriminalom, ranim agencijama...", naveo je predsednik VKS.
On je naglasio da VKS od sudija očekuje da ulože maksimalni napor kako bi se smanjio broj zaostalih nerešenih predmeta, povećanje ažurnosti, jer samo efikasan i kvalitetan rad može da vrati poverenje građana u sudove.
Detaljan izveštaj analize rada sudova opšte i posebne nadležnosti u Srbiji objavljen je na sajtu VKS.
Daleko od evropskih standarda
Milojević je istakao da VKS želi da sprsko pravosuđe dostigne evrospke standarde u poštovanju ljudskih prava.
"Idealno pravosuđe ne postoji nigde, osim kod Kanta, ali to ne treba da nas spreči da težimo evrospkim standardima posebno jer je prva tačka pregovora za članstvo u EU pravosuđe i osnovna ljudska prava", naglasio je Milojević.
On je podsetio da je u prethodnom periodu izvršna vlast narušila "sveti princip podele vlasti", mešajući se u rad sudske i zakonodavne vlasti, dok je težnja VKS da se postigne upravo taj standard podele vlasti.
