Američka "Koka-Kola" (Coca-Cola) je i u 2007. najvrednija robna marka na svetu, uprkos tome što je njena vrednost na berzanskom tržištu kapitala smanjena za tri odsto - na 65,3 milijardi dolara u odnosu na prošlu godinu, proizilazi iz rang lestvice "Best global brends".
Tu listu je, u saradnji s prestižnim časopisom za marketing "Biznis vik" (Business Week), napravila švajcarska savetodavna kompanija "Interbrend Cincmajer i Luks", čiji eksperti svake godine vrednuju 100 robnih marki na svetu i saopštavaju njihovu vrednost.
Na drugom mestu je, kao i prošle godine, softverska kompanija "Majkrosoft Vindouz" (Microsoft Windows) koja je povećala tržišnu vrednost svoje robne marke za tri odsto - na 58,7 milijardi dolara, a za Majkrosoftom sledi IBM vredan 57 milijardi dolara.
Na četvrtom mestu po vrednosti svog brenda je američki "Dženeral Motors" (General Motors) sa rastom od pet odsto - na 51,6 milijardi dolara tržišne vrednosti.
Medju prvih deset si i finska "Nokija" (Nokia) i japanska "Tojota" (Toyota) sa 33,6, odnosno 32 milijarde dolara vrednosti svojih brednova, zatim kompanije "Intel" i "Mekdonalds" (McDonalds) čiji brendovi vrede 30,9 odnosno 29,3 milijardi dolara, dok su na devetom i desetom mestu "Dizni" (Disney) i "Mercedes" sa 29,2 odnosno 21,7 milijardi dolara.
Prilikom vrednovanja pojedinih brendova, stručnjaci analiziraju dinamiku tržišta na kojem je ta firma aktivna, zatim stabilnost robne marke, dominantnost postavke tog brenda na tržištu, njegov razvoj u odnosu na konkurenciju, kvalitet menadžmenta firme, poziciju robne marke u inostranstvu i njenu pravnu zaštitu.
Zbog neispunjavanja nekih od navedenih kriterijuma, sa te rang liste su izostavljene neke telekomunikacione kompanije, osiguravajuće kuće i avionske kompanije.
Najveći godišnji skok na ovoj rang listi je po drugi put napavio vodeći svetski internet pretraživač Gugl (Google), čija vrednost je porasla za 44 odsto - na 17,8 milijardi dolara u odnosu na prošlu godinu, čime se svrstao na 20. mesto ove rang liste.
Gugl je na ovu rang listu uvršten tek 2005. godine i od tada beleži stalan, skokovit rast svoje tržišne vrednosti.
Osim Gugla, medju najnaprednijim svetskim brendovima je i tekstilni trgovinski lanac "Zara" (60. na ovoj lestvici) čija je vrednost skočila za 22 odsto, na 5,1 milijardu dolara, a sledi proizvodjač kompjutera "Epl" (Apple) sa 21 odsto rasta - na 11 milijardi dolara, što je bilo dovoljno za 33. mesto.
Uočeno je da firme koje su ostvarile najveći rast vrednosti svojih brendova ne koriste klasične reklame, kao što su televizijski spotovi, reklame na radiju, ili velike plakate. Na primer španska modna kuća Zara praktikuje da svaka od njenih prodavnica bude "apsolutan doživljaj" tog modnog brenda.
Ove godine su medju najveće "gubitnike" tržišne vrednosti svojih brendova dospeli američki automobilski gigant "Ford", čiji brend je "pojeftinio" za 19 odsto - na 8,98 milijardi dolara, dok je teksilni lanac "Gep" (Gap), sa minus 15 odsto, dospeo na 5,48 milijardi dolara vrednosti svog brenda.
Na 3. mestu u odnosu na lanjsku godinu je Kodak sa 12 odsto manjom vrednošću svog brenda koji sada košta 3,87 milijardi dolara, zbog nedostataka u komunikaciji sa javnošću, a za po devet procenata pala je vrednost brendova "Pica hat" (Pizza Hat) i Motorola - na 4,25 odnosno 4,15 milijardi dolara.
Vrednost brenda praktično znači da učešće žiga, odnosno robne marke, recimo prvoplasirane Koka-Kole dostiže 65,3 milijarde dolara, odnosno da osam prepoznatljivih belih slova na crvenoj podlozi toliko koštaju na svetskom tržištu kapitala.
Sve ostalo u toj kompaniji od zgrada, proizvodnih traka, voznog parka, kompjuterske opreme i svega drugog što čini tu firmu, vredi mnogo manje.
(Tanjug)
Tu listu je, u saradnji s prestižnim časopisom za marketing "Biznis vik" (Business Week), napravila švajcarska savetodavna kompanija "Interbrend Cincmajer i Luks", čiji eksperti svake godine vrednuju 100 robnih marki na svetu i saopštavaju njihovu vrednost.
Na drugom mestu je, kao i prošle godine, softverska kompanija "Majkrosoft Vindouz" (Microsoft Windows) koja je povećala tržišnu vrednost svoje robne marke za tri odsto - na 58,7 milijardi dolara, a za Majkrosoftom sledi IBM vredan 57 milijardi dolara.
Na četvrtom mestu po vrednosti svog brenda je američki "Dženeral Motors" (General Motors) sa rastom od pet odsto - na 51,6 milijardi dolara tržišne vrednosti.
Medju prvih deset si i finska "Nokija" (Nokia) i japanska "Tojota" (Toyota) sa 33,6, odnosno 32 milijarde dolara vrednosti svojih brednova, zatim kompanije "Intel" i "Mekdonalds" (McDonalds) čiji brendovi vrede 30,9 odnosno 29,3 milijardi dolara, dok su na devetom i desetom mestu "Dizni" (Disney) i "Mercedes" sa 29,2 odnosno 21,7 milijardi dolara.
Prilikom vrednovanja pojedinih brendova, stručnjaci analiziraju dinamiku tržišta na kojem je ta firma aktivna, zatim stabilnost robne marke, dominantnost postavke tog brenda na tržištu, njegov razvoj u odnosu na konkurenciju, kvalitet menadžmenta firme, poziciju robne marke u inostranstvu i njenu pravnu zaštitu.
Zbog neispunjavanja nekih od navedenih kriterijuma, sa te rang liste su izostavljene neke telekomunikacione kompanije, osiguravajuće kuće i avionske kompanije.
Najveći godišnji skok na ovoj rang listi je po drugi put napavio vodeći svetski internet pretraživač Gugl (Google), čija vrednost je porasla za 44 odsto - na 17,8 milijardi dolara u odnosu na prošlu godinu, čime se svrstao na 20. mesto ove rang liste.
Gugl je na ovu rang listu uvršten tek 2005. godine i od tada beleži stalan, skokovit rast svoje tržišne vrednosti.
Osim Gugla, medju najnaprednijim svetskim brendovima je i tekstilni trgovinski lanac "Zara" (60. na ovoj lestvici) čija je vrednost skočila za 22 odsto, na 5,1 milijardu dolara, a sledi proizvodjač kompjutera "Epl" (Apple) sa 21 odsto rasta - na 11 milijardi dolara, što je bilo dovoljno za 33. mesto.
Uočeno je da firme koje su ostvarile najveći rast vrednosti svojih brendova ne koriste klasične reklame, kao što su televizijski spotovi, reklame na radiju, ili velike plakate. Na primer španska modna kuća Zara praktikuje da svaka od njenih prodavnica bude "apsolutan doživljaj" tog modnog brenda.
Ove godine su medju najveće "gubitnike" tržišne vrednosti svojih brendova dospeli američki automobilski gigant "Ford", čiji brend je "pojeftinio" za 19 odsto - na 8,98 milijardi dolara, dok je teksilni lanac "Gep" (Gap), sa minus 15 odsto, dospeo na 5,48 milijardi dolara vrednosti svog brenda.
Na 3. mestu u odnosu na lanjsku godinu je Kodak sa 12 odsto manjom vrednošću svog brenda koji sada košta 3,87 milijardi dolara, zbog nedostataka u komunikaciji sa javnošću, a za po devet procenata pala je vrednost brendova "Pica hat" (Pizza Hat) i Motorola - na 4,25 odnosno 4,15 milijardi dolara.
Vrednost brenda praktično znači da učešće žiga, odnosno robne marke, recimo prvoplasirane Koka-Kole dostiže 65,3 milijarde dolara, odnosno da osam prepoznatljivih belih slova na crvenoj podlozi toliko koštaju na svetskom tržištu kapitala.
Sve ostalo u toj kompaniji od zgrada, proizvodnih traka, voznog parka, kompjuterske opreme i svega drugog što čini tu firmu, vredi mnogo manje.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
