U planu je uvođenje razvijenog sistema majstorskog obrazovanja za najmanje 30 zanimanja.
Osnovna ideja kreatora reforme jeste da se poveća broj onih koji imaju srednje obrazovanje, a da istovremeno mladi imaju što pre zanat u rukama.
Kako za naš list objašnjava profesor dr Ivan Ivić, jedan od autora strategije, biće obavezna najmanje dvogodišnja srednja škola, a na kraju savladanog majstorskog obrazovanja polagaće se majstorski ispit.
Sistem koji je zamišljen biće sličan nekadašnjem: šegrt–kalfa–majstor, a kako će to praktično da izgleda – u školama još ne znaju.
Plan je da ovaj proces počne u decembru 2014. godine i da bude završen do maja 2017. godine.
Ukoliko sve prođe kako je planirano, do 2020. godine Srbija bi morala da ima razvijen sistem majstorskog obrazovanja za najmanje 30 zanimanja i da su najmanje tri generacije majstora stekli majstorsko pismo.
Do tada bi najmanje 50 odsto nastavnika, to jest instruktora praktične nastave u preduzećima položio majstorski ispit i bili bi akreditovani kao nastavnici u nadležnoj instituciji.
U akcionim planovima, kao kritični elementi procesa uvođenja majstorskog obrazovanja navode se nedovoljan interes poslodavaca za praktični deo nastave kod njih, kao i to što nema adekvatnih poslodavaca u mestu gde je škola.
Kako tvrdi Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, poslodavci jesu životno zainteresovani da su u ovom segmentu obrazovanja nešto promeni.
– Uvođenje majstorskog obrazovanja jeste korak napred. Jedan deo mladih će tako sigurno dobiti šansu da se brže zaposli, ali to nije dovoljno – kaže Rajić za „Politiku".
Po njegovom mišljenju, pre bilo kakvih poteza neophodno je da se u 150 gradova Srbije pokuca na vrata svake firme i ustanovi koliko je i kojih kadrova potrebno, a onda da prema toj slici prosvetne vlasti otvaraju ili zatvaraju nova odeljenja u školama.
On dodaje da se ovakva analiza radi u razvijenim zemljama svake dve godine i da je poslednje veliko istraživanje kod nas pokazalo da je jedan od najvećih problema upravo nedostatak kadrova koji znaju praktično da obavljaju poslove.
"Mi uporno predlažemo uvođenje dualnog sistema u školama: da svaki učenik osim svog osnovnog zanimanja, ima i jedan zanat, kao i da 50 odsto nastave bude praksa, a da su nastavnici mentori u preduzećima. To se pokazalo veoma uspešnim u srednjoevropskim zemljama, Nemačkoj, Austriji... Kod nas je sve naopako postavljeno: mladi se školuju za zanimanja koja ne postoje, a ne za potrebe privrede", rekao je Rajić.
Drugi deo priče jeste ideja da majstorske diplome konačno dobiju i oni koji imaju veliko radno iskustvo, ali ne i kvalifikacije, a koji će mladima prenositi tajne zanata.
Uočeno je da nastavnici, to jest instruktori praktične nastave u preduzećima poseduju stručne kompetencije neophodne za osposobljavanje učenika, ali da često nemaju zakonom zahtevani formalni nivo obrazovanja.
Uvođenjem majstorskog obrazovanja biće omogućeno i formalno da ovi ljudi koji obavljaju nastavnički posao steknu adekvatna pedagoška znanja i budu priznati kao nastavnici u sistemu obrazovanja.
Sa druge strane, na ovaj način omogućilo bi se i održavanje tradicionalno priznatih zanatskih zanimanja, objašnjava se u Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020.
"Dobro je da konačno ti ljudi budu plaćeni za posao koji obavljaju. Koliko znamo, ispit će se polagati pred komisijom koju će činiti predstavnici škole, Ministarstva prosvete, poslodavaca, a u diplomi će biti nabrojane kvalifikacije, to jest šta je to za šta je neko osposobljen", rekao je profesor Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd.
On kaže da podržava ovu ideju koja je nekada i postojala u Srbiji i dodaje da je reč o modelu koji je preuzet iz nemačkog sistema. Majstorsko pismo se izgubilo negde posle Drugog svetskog rata, dodaje Antić, a taj posao su preuzeli novoformirani radnički univerziteti, piše "Politika".
