Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koji ove godine svi hrišćani obeležavaju u nedelju, 20. aprila.

Inače, bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

Patrijarh srpski Irinej čestitao je uskršnje praznike vernicima, uz poruku da je Vaskrs praznik svepravoslavnog jedinstva i svehrišćanskog zajedništva pozivajući, u ime Hrista, na jedinstvo i slogu u Crkvi.

Povezane vesti
Patrijarh je u poslanici poručio da se posebno moli za braću i sestre na Bliskom istoku i Ukrajini, sa željom i molitavom da se razagna tama greha koja se nadvila nad njima i da se prosvetli um i duša sejačima mržnje prema svetom pravoslavlju i ozari mirom i svetlošću istine.

Irinej je u Patrijaršiji rekao da posebno pozdravlja stradalnu braću i sestre na Kosovu i Metohiji koji, iako u okovima neslobode, obespravljenosti i diskriminacije, danas slave pobedu dobra nad zlom, života nad smrću, Hrista vaskrslog nad demonskim silama tame.

Uskrs svim hrišćanima čestitao je i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar uz poruku da je Isus svojom jedinstvenom mukom, smrću i uskrsnućem čovečanstu otvorio i prozore i vrata.

Isus ne dozvoljava da nam bilo ko oduzima istinsku nadu, radost vere, slobodu, samostalnost i odgovornost, rekao je Hočevar u uskršnjoj poslanici i istakao da "niko ne sme da nas pravi fizičkim, psihološkim ili ideološkim robljem".

"To znači da niko više ne bi trebalo da pati od besmisla, depresije, beznađa, pasivnosti, neodogovonosti ili na bilo koji način da sebi i drugima oduzima život. Taj novi i živi put koji nam je otvorio gospod nikome ne dozvoljava da na bilo koji način sprečava ili uništva začeće, rađanje i rast ljudskog bića", rekao je Hočevar.