U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine u 2.06, u NATO bombardovanju zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu poginulo je 16 radnika te medijske kuće.

Matić je agencija Beta rekao da će Komisija u cilju pronalaženja novih dokaza preispitati materijale koje poseduju institucije, kao što je Vojno-bezbednosna agencija.

"Zatražili smo u jednom paketu, koji nije vezan samo za ovaj slučaj, od NATO-a određene podatke o određenim komunikacijama u aprilu 1999. godine - šta se događalo, da li su komunikacije zabeležene i da li nam mogu biti dostupne u istraživanju", kazao je Matić.

On je rekao da je Komisija u ovom slučaju došla i do novih svedoka i da je pripremljen materijal za njihovo saslušanje, ali da ni o tome ne može da govori.

Matić je kazao da je slučaj dosta komplikovan, jer je već obavljen sudski proces, kojim je doneta pravosnažna presuda protiv tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, ali da postoji otvorena mogućnost za mnogo širu liniju odgovornosti.

On je dodao da Komisija utvrđuje krivicu na više nivoa. Na prvom nivou bi trebalo da istraže kako je moguće da zgrada nije adekvatno evakuisana i da se utvrdi odgovornost u lancu komandovanja.

Drugi nivo, prema Matićevim rečima, tiče se međunarodne odgovornosti, odnosno odgovornosti onih koji su prvi put doneli odluku da bombarduju jednu medijsku kuću i izazovu smrt 16 ljudi.

On je dodao da se pogrešno stvaraju predrasude da će daljim istraživanjem pokušati da se amnestiraju oni koji su direktno "bacili bombe", ali da je deo istrage usmeren i na njih i da Komisija želi da utvrdi ko je sve odgovoran u ovom slučaju.