U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas, a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava.

Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je direktor Instituta za biološka istraživanaja "Siniša Stanković" Saša Marinković.

Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uvca i Mileševke. U Srbiji ima oko 120 parova te retke ptice, a ove godine bi trebalo da se izlegne više od 70 mladih ptica, odnosno 22 para više nego lane, što ukazuje na uspeh u reprodukciji, kazao je Marinković.

Nedavni požari nisu ugrozili tu vrstu jer je vatra buktala na oko 40 kilometara od rezervata koji se nalazi kod Nove Varoši, rekao je Marinković i dodao da je ta vrsta bila najugroženija nakon Drugog svetskog rata, kada su lovačka društva organizovala akcije trovanja vukova pri čemu je stradao veliki broj tih ptica.

U Srbiji je isčezla ptica crni lešinar i u toku je pokušaj da se od nekih medjunarodnih organizacija dobiju primerci te vrste, kako bi se ona vratila u Srbiju. U subotičkom zoološkom vrtu je pronadjen zaostao par bele kanje star više od deset godina, koja je takodje iščezla sa naših prostora, rekao je Marinković.

On je dodao da je u saradnji sa zoološkim vrtom iz Subotice pokrenut program reprodukcije bele kanje, odnosno pokušaj da se ta iščezla ptica vrati u Srbiju.

Pored crnog lešinara i bele kanje, medju devet životinjskih vrsta koje su iščežle u Srbiji su mala droplja, bradan, tetreb ruževac, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka i vidrica.

Iščezle četiri biljne vrste

Globalno su iščezle četiri biljne vrste i to kragujevački slez, vranjanski slez, bezčekinjasta udovičica i moravski orašak, rečeno je u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Planinski sistem Srbije zajedno sa delovima planinskog sistema Crne Gore, Makedonije, Grčke i Albanije, čini jedan od šest centara evropske i jedan od 153 centra planetarne biološke raznovrsnosti, rečeno je u toj instituciji.

Projekti reintrodukcije

Zavod, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i stručnjacima, učestvuje u realizaciji mnogih projekata, koji se odnose na povratak vrsta koje su nestale sa svojih staništa i na zaštitu onih staništa koja predstavljaju poslednje utočište vrstama pred nestajanjem u Srbiji.

U pripremi je projekat za reintrodukciju, odnosno veštačko vraćanje u prirodu balkanske divokoze na njeno nekadašnje stanište Kozje stene na Kopaoniku.

U toku su projekti za zaštitu poslednjih staništa venerine vlasi, koja je prirodna retkost i nalazi se na spisku Crvene knjige flore Srbije, a njeno jedino stanište u Srbiji je Venerina padina u Zvonačkoj Banji, pa je taj lokalitet zaštićen kao specijalni rezervat prirode (SRP).

Ta vrsta je svojevremeno potpuno nestala ali je postupkom reintrodukcije vraćena na svoje stanište, kao i banatski božur, za koji je svojevremeno izvršena reintrodukcija na nekoliko staništa u SRP Deliblatska peščara.

Krajnje ugrožena vrsta u Srbiji je kukurjak, koja je zaštićena kao prirodna retkost i nalazi se u SRP Bagremara, a njena reintrodukcija je planirana na nekoliko lokaliteta.

Do nedavno se i aldrovanda smatrala iščezlom vrstom iz flore Srbije ali je 2005. godine pronadjeno značajno nalazište na Zasavici i biće pokušano gajenje te biljke i reintrodukcija da bi se omogućio njen trajni opstanak, rečeno je.

U Zavodu kažu i da na području severnog Banata u SRP Pašnjaci živi poslednjih tridesetak jedinki velike droplje, najkrupnije stepske ptice, koja je globalno ugrožena, pa je izvršena revizija i predloženo proširenje rezervata i dodatne mere aktivne zaštite.

(Tanjug)