U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas, a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava.
Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je direktor Instituta za biološka istraživanaja "Siniša Stanković" Saša Marinković.
Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uvca i Mileševke. U Srbiji ima oko 120 parova te retke ptice, a ove godine bi trebalo da se izlegne više od 70 mladih ptica, odnosno 22 para više nego lane, što ukazuje na uspeh u reprodukciji, kazao je Marinković.
Nedavni požari nisu ugrozili tu vrstu jer je vatra buktala na oko 40 kilometara od rezervata koji se nalazi kod Nove Varoši, rekao je Marinković i dodao da je ta vrsta bila najugroženija nakon Drugog svetskog rata, kada su lovačka društva organizovala akcije trovanja vukova pri čemu je stradao veliki broj tih ptica.
U Srbiji je isčezla ptica crni lešinar i u toku je pokušaj da se od nekih medjunarodnih organizacija dobiju primerci te vrste, kako bi se ona vratila u Srbiju. U subotičkom zoološkom vrtu je pronadjen zaostao par bele kanje star više od deset godina, koja je takodje iščezla sa naših prostora, rekao je Marinković.
On je dodao da je u saradnji sa zoološkim vrtom iz Subotice pokrenut program reprodukcije bele kanje, odnosno pokušaj da se ta iščezla ptica vrati u Srbiju.
Pored crnog lešinara i bele kanje, medju devet životinjskih vrsta koje su iščežle u Srbiji su mala droplja, bradan, tetreb ruževac, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka i vidrica.
Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je direktor Instituta za biološka istraživanaja "Siniša Stanković" Saša Marinković.
Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uvca i Mileševke. U Srbiji ima oko 120 parova te retke ptice, a ove godine bi trebalo da se izlegne više od 70 mladih ptica, odnosno 22 para više nego lane, što ukazuje na uspeh u reprodukciji, kazao je Marinković.
Nedavni požari nisu ugrozili tu vrstu jer je vatra buktala na oko 40 kilometara od rezervata koji se nalazi kod Nove Varoši, rekao je Marinković i dodao da je ta vrsta bila najugroženija nakon Drugog svetskog rata, kada su lovačka društva organizovala akcije trovanja vukova pri čemu je stradao veliki broj tih ptica.
U Srbiji je isčezla ptica crni lešinar i u toku je pokušaj da se od nekih medjunarodnih organizacija dobiju primerci te vrste, kako bi se ona vratila u Srbiju. U subotičkom zoološkom vrtu je pronadjen zaostao par bele kanje star više od deset godina, koja je takodje iščezla sa naših prostora, rekao je Marinković.
On je dodao da je u saradnji sa zoološkim vrtom iz Subotice pokrenut program reprodukcije bele kanje, odnosno pokušaj da se ta iščezla ptica vrati u Srbiju.
Pored crnog lešinara i bele kanje, medju devet životinjskih vrsta koje su iščežle u Srbiji su mala droplja, bradan, tetreb ruževac, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka i vidrica.
Iščezle četiri biljne vrste
Globalno su iščezle četiri biljne vrste i to kragujevački slez, vranjanski slez, bezčekinjasta udovičica i moravski orašak, rečeno je u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Planinski sistem Srbije zajedno sa delovima planinskog sistema Crne Gore, Makedonije, Grčke i Albanije, čini jedan od šest centara evropske i jedan od 153 centra planetarne biološke raznovrsnosti, rečeno je u toj instituciji.
Planinski sistem Srbije zajedno sa delovima planinskog sistema Crne Gore, Makedonije, Grčke i Albanije, čini jedan od šest centara evropske i jedan od 153 centra planetarne biološke raznovrsnosti, rečeno je u toj instituciji.
Projekti reintrodukcije
Zavod, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i stručnjacima, učestvuje u realizaciji mnogih projekata, koji se odnose na povratak vrsta koje su nestale sa svojih staništa i na zaštitu onih staništa koja predstavljaju poslednje utočište vrstama pred nestajanjem u Srbiji.
U pripremi je projekat za reintrodukciju, odnosno veštačko vraćanje u prirodu balkanske divokoze na njeno nekadašnje stanište Kozje stene na Kopaoniku.
U toku su projekti za zaštitu poslednjih staništa venerine vlasi, koja je prirodna retkost i nalazi se na spisku Crvene knjige flore Srbije, a njeno jedino stanište u Srbiji je Venerina padina u Zvonačkoj Banji, pa je taj lokalitet zaštićen kao specijalni rezervat prirode (SRP).
Ta vrsta je svojevremeno potpuno nestala ali je postupkom reintrodukcije vraćena na svoje stanište, kao i banatski božur, za koji je svojevremeno izvršena reintrodukcija na nekoliko staništa u SRP Deliblatska peščara.
Krajnje ugrožena vrsta u Srbiji je kukurjak, koja je zaštićena kao prirodna retkost i nalazi se u SRP Bagremara, a njena reintrodukcija je planirana na nekoliko lokaliteta.
Do nedavno se i aldrovanda smatrala iščezlom vrstom iz flore Srbije ali je 2005. godine pronadjeno značajno nalazište na Zasavici i biće pokušano gajenje te biljke i reintrodukcija da bi se omogućio njen trajni opstanak, rečeno je.
U Zavodu kažu i da na području severnog Banata u SRP Pašnjaci živi poslednjih tridesetak jedinki velike droplje, najkrupnije stepske ptice, koja je globalno ugrožena, pa je izvršena revizija i predloženo proširenje rezervata i dodatne mere aktivne zaštite.
(Tanjug)
U pripremi je projekat za reintrodukciju, odnosno veštačko vraćanje u prirodu balkanske divokoze na njeno nekadašnje stanište Kozje stene na Kopaoniku.
U toku su projekti za zaštitu poslednjih staništa venerine vlasi, koja je prirodna retkost i nalazi se na spisku Crvene knjige flore Srbije, a njeno jedino stanište u Srbiji je Venerina padina u Zvonačkoj Banji, pa je taj lokalitet zaštićen kao specijalni rezervat prirode (SRP).
Ta vrsta je svojevremeno potpuno nestala ali je postupkom reintrodukcije vraćena na svoje stanište, kao i banatski božur, za koji je svojevremeno izvršena reintrodukcija na nekoliko staništa u SRP Deliblatska peščara.
Krajnje ugrožena vrsta u Srbiji je kukurjak, koja je zaštićena kao prirodna retkost i nalazi se u SRP Bagremara, a njena reintrodukcija je planirana na nekoliko lokaliteta.
Do nedavno se i aldrovanda smatrala iščezlom vrstom iz flore Srbije ali je 2005. godine pronadjeno značajno nalazište na Zasavici i biće pokušano gajenje te biljke i reintrodukcija da bi se omogućio njen trajni opstanak, rečeno je.
U Zavodu kažu i da na području severnog Banata u SRP Pašnjaci živi poslednjih tridesetak jedinki velike droplje, najkrupnije stepske ptice, koja je globalno ugrožena, pa je izvršena revizija i predloženo proširenje rezervata i dodatne mere aktivne zaštite.
(Tanjug)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte