Kako se bliži mala matura, sve je jasnije da će ove godine upis u željenu školu daleko više zavisiti od broja osvojenih bodova, nego od uspeha u školi. Svaki drugi osmak je odličan, a u prošlogodišnjoj generaciji malih maturanata svaki sedmi bio je vukovac, pišu "Novosti".

Spuštanje kriterijuma i pritisci roditelja na nastavnike najveći su krivci za to što je petica najčešća ocena u đačkim knjižicama. Posledica hiperprodukcije vukovaca jeste i da učenik, i pored svih petica, može da ostane bez upisa u željenu školu zbog jednog pogrešno rešenog zadatka na testu.

Analiza uspeha prošlogodišnjih osmaka pokazala je da su među 67.784 učenika koji su polagali malu maturu bila čak 9.563 "vukovca".

"Ako se podsetimo da nosioci ove diplome treba da ispune dva ozbiljna zahteva da bi bili predloženi za nagrađivanje, čini se gotovo nemogućim da je svaki sedmi učenik u Srbiji uspeo da ispuni ove uslove", primećeno je u analizi koju je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

U ovoj studiji navedeno je i da je najviše diploma "Vuk Karadžić" podeljeno u Leskovcu. Na teritoriji ove školske uprave, čak petina đaka u knjižici ima samo petice. U Nišu je sa maksimalnim uspehom bilo 17,6 odsto osmaka, u Jagodini 17,3, a na teritoriji Kosovske Mitrovice 15,6 procenata. Najmanje vlasnika "Vukove diplome" je u Borskom i Pećkom okrugu - oko deset odsto.

Prema rečima prof. dr Ivana Ivića sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ovakva situacija posledica je pritisaka na nastavnike - od direktora škola, preko lokalnih samouprava, pa do roditelja.

I indeksi puni desetki

Najezda vukovaca odražava se i na fakultete, gde se poslednjih godina olako dele desetke. Tako je 2001. godine na svim državnim univerzitetima bilo 1.147 akademaca sa prosečnom ocenom višom od 8,5, a danas ih je oko 17.500. Prosečna ocena u tom periodu podignuta je sa 7,5 na 8,5.

"Deljenje visokih ocena bez pokrića je veliko društveno zlo. Daje lažnu sliku o školama, a đacima neće pomoći kad jednog dana budu hteli da se zaposle. Škole se utrkuju koja će da ima bolje uspehe, na osnovu toga dobijaju i nagrade, tako da kada neki nastavnik drži stroge kriterijume, trpi pritisak celog kolektiva da "popusti". Posledica ovakvih trendova u školama su ogromne razlike između ocena i postignuća đaka na nezavisnim testiranjima. Tako naše petice na PISA testiranju postaju jedva dvojke, za odlične đake ispostavi se da su funkcionalno nepismeni",  upozorava prof. Ivić

Prema rečima profesora Ivića, ovaj problem je duboko ukorenjen i biće potrebno mnogo vremena i volje da bi bio rešen. Nužno je, napominje, što više nezavisnih testiranja kako bismo realno videli koliko učenici znaju i koju ocenu su zaslužili, pišu "Novosti".