Posledice aktiviranja klizišta neće biti tako tragične kao što je to slučaj s poplavama.
"Naša klizišta znaju da budu vrlo neprijatna, ali su retke ljudske žrtve. Posledice su uglavnom materijalne štete i skupa sanacija puteva", rekao je Lokin za list "Danas".
On je rekao da su najveća klizišta u Srbiji na desnoj obali Save i Dunava i pretpostavlja da su klizišta Umka i Duboko već počela da rade zbog velikih poplava i "može se očekivati i da se aktivira desna obala Dunava".
Lokin je objasnio da aktiviranje klizišta posle poplava zavisi od "odnosa brzine pomeranja sniženja vode u površinskim tokovima i akumulacijama i vremenskih uslova".
"Klizišta se neće aktivirati ako je jako toplo vreme, a voda se ne povlači brzo, čak i ako padnu ogromne količine padavina. Ali, klizišta će se aktivirati ako dođe do naglog povlačenja površinskih voda, kao što se sada dešava u dolini Drine sa obe strane rečnog toka. To bi moglo da se dogodi i na desnoj obali Dunava od Novog Sada do Đerdapa", rekao je Lokin.
Prema njegovim rečima, "ovo što se događa u okolini Kolubare je pod uticajam velikih padavina, to su uglavnom neogeni baseni sa brojnim starim, privremeno umerenim klizištima, koja se pokreću kad se napune vodom".
Situacija bi bila predvidljiva i lakša da Srbija ima registar klizišta, o čemu nadležne vlasti "nažalost, razgovaraju samo u ovakvim situacijama", zaključio je profesor u penziji Petar Lokin za list "Danas".
