"Ovde ima svega, kao na slavi", rekao nam je jedan od Obrenovčana smeštenih u Hali Pionir.
Ekipa MONDO portala posetila je ljude čiji su životi pre samo nekoliko dana bili ugroženi. Iako se brinu za svoju imovinu koja je u Obrenovcu ostala pod vodom, nisu izgubili smisao za humor, a ni optimizam.
Više od svega, srećnim ih čini briga ljudi koju vide na svakom koraku.
U Pioniru nedostaju grickalice, turpije i losioni za bebe, dok u ostalim prihvatilištima fale sredstva za ličnu higijenu i dezinfekciju prostora, donji veš, čarape, pelene za bebe i odrasle, saopštio je danas Crveni krst Beograd, navodeći da se potrebe prihvatilišta menjaju iz sata u sat.
Nedostaju, kako je navedeno, još i medicinske rukavice za jednokratnu upotrebu, pribor za jelo i tanjiri za jednokratnu upotrebu, mleko u prahu, voće i slatkiši.
"Stalno me neko od volontera pita da li mi nešto treba, dolazili su i psiholozi, nudili se da pričaju sa nama, a hrana je, stvarno, kao na slavi, puni su stolovi, može da se bira", rekao nam je mladi Obrenovčanin koji se predstavio samo kao Boba.
Verujemo Bobi na reč, jer pored nas stalno prolaze volonteri koji na poslužavnicima nude jagode sa šlagom, milkšejkove, nes kafe...
I Kaća Isailović koja je ovde smeštena sa dve ćerke i starijom komšinicom kaže da im ničega ne manjka.
"Ne sećam se najbolje samog dolaska, jedino što mi je ostalo u sećanju je ljubaznost ljudi koji su nas prihvatili. Odmah smo dobili čistu odeću i hranu, a i psiholozi su prvog dana došli da razgovaraju sa mnom i sa ćerkama. Našoj komšinici su obezbeđeni potrebni lekovi", rekla je za MONDO Kaća iz sela Zvečka nadomak Obrenovca.
Ona i njene ćerke su za razliku od ostalih majki sa decom, koje su smeštene na posebnom spratu, ostale u parteru Pionira, zbog komšinice o kojoj se brinu.
Dok Kaća priča sa nama, devojčice se igraju na dušeku, smeju se i poziraju za slikanje. Mama kaže da Teodora i Ana za sada dobro podnose novonastalu situaciju.
"Plašila sam se za mlađu ćerku jer je pre godinu dana imala napad epilepsije, ali za sada se obe drže dobro. Sjajno je to što su ovde okupirane igračkama, kojih, moram priznati, imaju i više nego kod kuće", kaže Kaća.
Neka deca se ipak plaše noći
I druga deca su uglavnom bezbrižna, jer im je vreme ispunjeno.
"Pored izobilja igračaka, decu zabavljaju stručni animatori, profesori engleskog, a planiramo da ih vodimo i u igraonice", rekla nam je jedna od volonterki i dodala da na spratu ima oko 20 dece, od kojih su dve bebe.
Samo povremeno mališani se sete svojih uništenih domova.
"Dve devojčice su nam se žalile da ne smeju da zaspu, jer sanjaju da im voda dolazi do grla", otkrila nam je volonterka.
Njene smene traju i po 12 sati i iako se trudi da bude što više od pomoći ugroženima dok je tu, kad stigne kući "pošteno" se isplače zbog svih potresnih priča koje čuje.
Psihološka pomoć uvek tu
Za one najuznemirenije Obrenovčane, tu su i volonteri – defektolozi, vaspitači, stručni psihoterapeuti, kao i studenti psihologije.
Oni se trude da ugroženima pristupaju sa empatijom i da ih saslušaju, jer je to najbitnije.
"Važno je da ne umanjujemo, niti da uveličavamo njihove probleme. Ne govorimo im da će biti sve u redu, jer to nije realno", kaže psihotarapeutkinja Gordana Juričan.
Juričan kaže da ljudi na prvi pogled deluju dobro, ali nije isključeno da će se kasnije pojaviti određeni poremećaji.
