Književnik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić preminuo je u nedelju, 18. maja u svom domu u Beogradu u 93. godini.

Opelo na sahrani kojoj je, prema procenama, prisustvovalo više od 1.000 građana, služio je vladika bački Irinej.

Sahrani su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministri Ivica Dačić, Nikola Selaković, Ivan Tasovac, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Republike Srpske (BiH) Milorad Dodik, Matija Bećković, Emir Kustrica, Miroslav Mišković.


Ćosić je bio predsednik SRJ od 1992. do 1993. godine. U mladosti je bio komunistta i u Drugom svetskom ratu borio se u redovima partizana, ali od 1966. počinje da se suprotstavlja politici Josipa Broza Tita.

Bio je kritikovan kao predvodnik i ideolog srpskog nacionalističkog pokreta i pristalica Slobodana Miloševića, dok je prema mišljenjima drugih bio autentični i prvi lider opozicije u Srbiji.

I kritičari i poštovaoci proglašavali su ga za "oca nacije", a dok su jedni u njemu videli poslednjeg zaštitnika nacionalne svesti, drugi su mu pripisivali odgovornost za širenje nacionalizma.

Njegov književni opus inspirisan je Prvim i Drugim svetskim ratom i istorijskim temama, a dela su mu takođe bila osporavana i predmet oštre kritike, dok su ga istovremeno mnogi smatrali najvećim živim srpskim piscem.

Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. godine za roman "Koreni", a drugi put to priznanje dobio je 1961. za trilogiju "Deobe".

Prvi roman "Daleko je sunce" napisao je 1951. godine, a kasnije je objavio i višetomne romane "Koreni", "Deobe", "Vreme smrti", "Vernik", "Grešnik", "Otpadnik", "Vreme vlasti" i druga dela.