Gorska služba spasavanja Srbije u proteklih sedam dana evakuisala više od 1.200 građana iz poplavama ugroženih područja Srbije. Sada su ekipe u bazama, spremne ako zatreba.
Tamo se ekipe pripremaju za naredne eventualne pozive na intervencije i, kako je navedeno, one su u pripravnosti da se odazovu na poziv za pomoć u svakom delu zemlje.
Ekipe GSS su vraćene u svoje baze - Požegu, Stalać, Sjenicu, Kruševac, Beograd, Čačak, Kraljevo, Vladičin Han, Valjevo, Lazarevac, Novi Sad,... i trenutno vrše dezinfekciju, pranje i sušenje opreme, i pripremaju je za naredne eventualne pozive na intervencije.
Gorska služba spasavanja Srbije trenutno ima spasioce u kriznom štabu u Beogradu, u Gradskom centru za obaveštavanje, i u Štabu za vanredne situacije u Obrenovcu
GSS je dobrovoljna neprofitna organizacija osnovana s ciljem da pruža pomoć i spašavanje u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima.
Kako je Tanjugu rekao jedan od istaknutih pripadnika GSS-a, inače, dečji hirurg, Marko Majstorović u akciji spašavanja sa najnepristupačnijih terena učestvovalo je 140 od ukupno 200 aktivnih pripadnika - spasilaca te službe.
Marko i njegove kolege su se nalazile uvek na najnepristupačnijim mestima na kojima je, kako kaže, ne retko bilo neophodno ukaziti i prvu pomoć.
"U pitanju je uglavnom bilo spasavanje na nepristupačnim terenima gde su policija ili dobrovoljci imali problem da priđu, da na primer uđu u zgradu preko prozora ili krova", objašnjava Marko ne propuštajući da istakne da su njegove kolege iskusni i obučeni za primenu alpinističkih tehnika i korišćenje određene alpinističke opreme.
Inače, pripadnici GSS bili su angažovani po čitavoj Srbiji, a najviše ih je, priča Marko, bilo u Obrenovcu, gde je danima bilo i najkritičnije.
"Upravo u Obrenovcu je bilo najteže, u noći između petka i subote kada je udarni talas poplave bio najveći i kada su izvlačena mala deca, bebe od mesec dana, trudnice...", priča Marko tužnu priču onih koje su te noći spašavali on i njegove kolege.
Na sreću, dodaje nije bilo nekih većih intervencija na terenu, osim poneka fraktura i, čak, jedan porođaj.
Praveći razliku između GS S i specijalnih jedinica vojske i policije, Marko ističe da, osim što su oni volonteri, to je jedina služba koja pristupa ljudima u nevolji kojima niko drugi ne može da priđe.
"Tamo gde ne može da priđe policija, vojska, hitna pomoć tu uskačemo mi. U pitanju su uglavnom nepristupačni tereni u prirodi, ali i u situacijama ovakve prirodne katastrofe", naveo je.
Iako dečji hirurg u Dečjoj bolnici u Tiršovoj, Marko ima vremena za volonterski rad u GSS-u koja, kako kaže, okuplja uglavnom mlade ljude koji vole prirodu, izazove i na prvom mestu imaju poriv da pomažu drugim ljudima u nevolji.
Priča da član ove službe može da bude bilo ko sa završenim uvodnim kursom koji, kako kaže, predstavlja svojevrsni prijemi ispit koji se sastoji iz sklekova, zgibova, trbušnjaka, čučnjeva i trčanja.
"U pitanju je klasična fizikalija", primećuje šeretski.
Posle toga, dodaje, sledi kurs koji traje oko četiri nedelje i obavlja se uglavnom vikendom na planinanma u Srbiji, zatim ispit koji je potrebno položiti, a potom završna vežba koja se sprovodi na Kopaoniku i tokom koje se pet dana i skoro pet noći neprekidno radi.
"Uvek imamo pristup svim lokacijama. Ne postoji lokacija na koju ne možemo da dođemo, negde malo brže, negde malo sporije, ali u principu uvek dođemo gde treba", zaključio je Marko koji svojim nastupom u svakom pogledu uliva poverenje u spremnost da pripomogne i u najtežim situacijama.
Inače, GSS Srbije su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti, dok danas tu službu čine mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti.
