Takođe, učestvovaće i u odlučivanju o beneficijama na koje tokom služenja kazne osuđeni pod određenim uslovima stiču pravo.

Ta sudska kontrola izvrsavanja zatvorskih kazni predviđena je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija koji je danas usvojila Skupština Srbije.

Sudija za izršenje imaće zaduženje da nadzire i kontroliše ne samo ponašanje lica koje služi kaznu, već i poštovanje njegovih prava od strane zatvorskog osoblja.

Sudije za izvršenje biće specijalizovane sudije pri višim sudovima.

PREDSEDNICI SUDOVA NAKON ČETIRI I PO GODINE

Srpski sudovi danas su, nakon četiri i po godine, dobili predsednike sudova, pošto su u međuvremenu njima rukovodili vršioci funkcija predsedinka sudova.

Naime, poslanici republičkog parlamenta izabrali su predsednike sudova koje je predložio Visoki savet sudstva.

Izabran je ukupno 141 predsednik sudova u Srbiji i to osnovnih , viših, prekršajnih, privrednih i Apelacionog suda u Novom Sadu.

Za osam sudova V S S nije predložio kandidate za predsednika, jer niko od prijavljenih nije ispunio kriterijume, a za tri suda se niko nije ni prijavio na konkurs, tako da će za te sudove za oko dve sedmice biti raspisan novi oglas.

Za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu izabran je sudija Vrhovnog kasacionog suda Novica Peković, dok su predsednici ostala tri apelaciona suda u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu izabrani prošle godine.

Za predsednika Višeg Suda u Beogradu izabran je dosadašnji vršilac te funkcije i sudija Apelacionog suda u Beogradu Aleksandar Stepanović.

Sudija Tanja Šobot izabrana je za predsednika Prvog osnovnog suda.

Za predsednika Drugog osnovnog suda u Beogradu izabrana je sudija tog suda Ljiljana Brkić, a Trećeg osnovnog suda sudija u tom sudu Dušan Agatonović.

VSS je za predsednika Privrednog suda u Beogradu izabrao sudiju tog suda Jonana Kordića, a za predsednika Prekšajnog suda u Beogradu višegodišnjeg vršioca te funkcije sudiju Milana Marinovića.

Lista sa imenima svih izabranih biće objavljena na sajtu Visokog saveta sudstva.

Srbija je bez predsednika sudova, koji bi njima rukovodili u punom kapacitetu svoje nadležnosti i odgovoronsti, ostala tokom reforme pravosuđa 2009/2010. godine.

USVOJEN ZAKON O PRAVOBRANILAŠTVU

Zakon o pravobranilaštvu, koji je danas usvojila Skupština Srbije, uvodi niz novina u tu oblast i predviđa funkcionalnu samostalnost tog organa izvršne vlasti da sam inicira postupak zaštite interesa Republike Srbije.

Osim uvođenja tog vida funkcionalne samostalnosti, najuočljivija novina je promena naziva institucije koja se više neće zvati Javno pravobranilaštvo, već Državno pravobranilaštvo.

Na čelu pravobranilaštva biće državni pravobranilac sa timom zamenika.

Predloženim tekstom zakona definiše se položaj pravobranilaštva kao jednog od organa izvršne vlasti koji obavlja poslove zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, automomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Pravobranilaštvo autonomne pokrajine pojavljuje se kao organ izvršne vlasti pokrajine, a pravobranilaštvo na nivou jedinica lokalne samouprave predstavlja organ strukture vlasti gradova i opština.

Bitnu novinu predstavlja uvođenje načela samostalnosti pravobranilačke funkcije, i to u meri u kojoj ta samostalnost ne podrazumeva prekoračnje granica pravobranilačke dužnosti, niti ulaženje i uzurpiranje nadležnosti drugih organa.

Zakonom je uvedena nova nadležnost Državnog pravobranilaštva - da zastupa Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, koje prema važećim propisima obavlja Ministarstvo pravde i državne uprave.

USVOJEN ZAKON O POSREDOVANJU

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o posredovanju koji će omogućiti da se izgradi sistem medijacije a veliki broj sporova završi pred posrednicima umesto pred sudom. Na taj način će, kako se očekuje i sudovi biti rasterećeni.

Zakon o posredovanju u rešavanju sporova predviđa i da rešenja do koga se došlo putem medijacije, ima klauzulu izvršnosti uz neke uslove.

Ta klauzula izvršnosti znači da će se stranke koje su ušle u posredovanje obavezati da će ono što se dogovore biti izvršno kao sudska presuda.

STVORENI USLOVI ZA NOTARE

Usvajanjem Izmena Zakona o vanparničnom postupku stvoreni su preduslovi za uvođenje funkcije javnog beležnika u pravosudni sistem i primena Zakona o javnom beležništvu, koja je planirana za 1. septembar.

Javni beležnik biće imenovan u onim opštimama gde nema ni sudske jedinice ni suda, i on će na sebe preuzeti najčešće poslove suda sa kojima se građani susreću, a javni beležnik svojom imovinom garantuje za svaku manu pavnog posla koji sklopi.

Drugi bitan apsekt donošenja izmena tog zakona je je lišavnje određenog lica poslovne sposobnosti.

Do sada je bilo predviđeno da kada se jednom donese ta odluka, ona traje do kraja života, a Izmenama Zakona se uvodi prolazno vreme i privremeni period i takva odluka se može doneti samo na tri godine i nakon toga će nadležni organ tu odluku preispitati.