Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da ograniči odobravanja nenamenskih gotovinskih kredita na dve godine, a ta mera stupa na snagu 27. avgusta, izjavio je guverner NBS Radovan Jelašić.
Ta mera neće uticati na iznos kamate na te kredite, već samo na iznos odobrenih kredita, rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.
Ograničavanje roka otplate na nenamenske gotovinske kredite je jedna od mera NBS koje će ona primeniti da bi se suzbio rast javne potrošnje, koja podstiče inflaciju, smanjio trgovinski deficit i ojačala kapitalna baza banaka, objasnio je Jelašić.
Krediti su za šest meseci ove godine porasli za 116 milijardi dinara, a cele prošle godine taj rast je bio 107 milijardi dinara. Na kraju juna gotovinski krediti su, u iznosu od 95 milijardi dinara, predstavljali trećinu svih kredita odobrenih gradjanima.
Od ukupnog iznosa gotovinskih kredita 92 odsto su, u stvari, dugoročne pozajmice, jer se odobravaju i na rok od 10 godina, a keš kredite koristi 600.00 gradjana, ili svaki treći zaposleni. Učešće stambenih kredita, na koje se ne odnosi ograničenje roka otplate, u ukupnim zaduženjima gradjana je 25 odsto.
Jelašić je upozorio da je, kad se uračunaju zaduženja gradjana po osnovu kreditnih kartica, potrošačkih kredita i minusa na tekućem računu, ukupna zaduženost gradjana mnogo veća i da se njihova sposobnost da na duži rok uredno otplaćuju kredite zabrinjavajuće smanjuje, zbog čega je NBS bila prinudjena da pribegne nepopularnim merama.
Nova mera NBS, koja će se primenjivati od iduće godine, je i smanjenje limita na pozajmice stanovništvu sa sadašnjim 200 odsto na 150 odsto osnovnog kapitala banke. To ograničenje se odnosi i na subvencionisane kredite, a izuzeti su krediti poljoprivrednicima i preduzetnicima.
Ta mera, kako je naglasio Jelašić, trebalo bi da motiviše banke da povećaju kapital, a trenutno bi se ona odnosila na devet banaka.
Centralna banka je obavestila banke i o predstojećim merama koje će biti usmerene na unapredjenje procene kreditnog rizika dužnika, jer će banke morati da kao rizične klasifikuju kredite gradjanima sa valutnom klauzulom.
Guverner je najavio da će, ukoliko nove mere NBS ne daju očekivani rezultat, odnosno ako dodje do prelivanja gotovinskih kredita na druge vrste kredita, centalna banka ograničiti i rokove dospeća za sve kredite stanovništvu, izuzev stambenih, a dodatno bi bili skraćeni rokovi i za keš kredite.
Jelašić je rekao i da je kurs dinara prema evru stabilan i da je ispod 80 dinara, iako se Narodna banka Srbije (NBS) ne meša u njegovo formiranje.
On je napomenuo da je formiranje kursa potpuno slobodno i da dnevni promet na deviznom tržištu iznosi oko 300 miliona dolara.
"To je, pored izostanka inflatornih očekivanja, jedan od razloga zašto NBS nije menjala referentnu kamatnu stopu, koja i dalje iznosi 9,5 odsto", kazao je Jelašić.
Ta mera neće uticati na iznos kamate na te kredite, već samo na iznos odobrenih kredita, rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.
Ograničavanje roka otplate na nenamenske gotovinske kredite je jedna od mera NBS koje će ona primeniti da bi se suzbio rast javne potrošnje, koja podstiče inflaciju, smanjio trgovinski deficit i ojačala kapitalna baza banaka, objasnio je Jelašić.
Krediti su za šest meseci ove godine porasli za 116 milijardi dinara, a cele prošle godine taj rast je bio 107 milijardi dinara. Na kraju juna gotovinski krediti su, u iznosu od 95 milijardi dinara, predstavljali trećinu svih kredita odobrenih gradjanima.
Od ukupnog iznosa gotovinskih kredita 92 odsto su, u stvari, dugoročne pozajmice, jer se odobravaju i na rok od 10 godina, a keš kredite koristi 600.00 gradjana, ili svaki treći zaposleni. Učešće stambenih kredita, na koje se ne odnosi ograničenje roka otplate, u ukupnim zaduženjima gradjana je 25 odsto.
Jelašić je upozorio da je, kad se uračunaju zaduženja gradjana po osnovu kreditnih kartica, potrošačkih kredita i minusa na tekućem računu, ukupna zaduženost gradjana mnogo veća i da se njihova sposobnost da na duži rok uredno otplaćuju kredite zabrinjavajuće smanjuje, zbog čega je NBS bila prinudjena da pribegne nepopularnim merama.
Nova mera NBS, koja će se primenjivati od iduće godine, je i smanjenje limita na pozajmice stanovništvu sa sadašnjim 200 odsto na 150 odsto osnovnog kapitala banke. To ograničenje se odnosi i na subvencionisane kredite, a izuzeti su krediti poljoprivrednicima i preduzetnicima.
Ta mera, kako je naglasio Jelašić, trebalo bi da motiviše banke da povećaju kapital, a trenutno bi se ona odnosila na devet banaka.
Centralna banka je obavestila banke i o predstojećim merama koje će biti usmerene na unapredjenje procene kreditnog rizika dužnika, jer će banke morati da kao rizične klasifikuju kredite gradjanima sa valutnom klauzulom.
Guverner je najavio da će, ukoliko nove mere NBS ne daju očekivani rezultat, odnosno ako dodje do prelivanja gotovinskih kredita na druge vrste kredita, centalna banka ograničiti i rokove dospeća za sve kredite stanovništvu, izuzev stambenih, a dodatno bi bili skraćeni rokovi i za keš kredite.
Jelašić je rekao i da je kurs dinara prema evru stabilan i da je ispod 80 dinara, iako se Narodna banka Srbije (NBS) ne meša u njegovo formiranje.
On je napomenuo da je formiranje kursa potpuno slobodno i da dnevni promet na deviznom tržištu iznosi oko 300 miliona dolara.
"To je, pored izostanka inflatornih očekivanja, jedan od razloga zašto NBS nije menjala referentnu kamatnu stopu, koja i dalje iznosi 9,5 odsto", kazao je Jelašić.
Ekonomisti: Mere NBS štetne
Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je da su mere Narodne banke Srbije (NBS) o ograničenju gotovinskih kredita štetne za gradjane, ali i za komercijalne banke.
"Tim merama teret će biti prebačen na potrošace, krediti će biti skuplji, povećaće se kamatne stope, što će samo povećati potrošnju gradjana", kazao je on agenciji Beta.
Prokopijević je ocenio da mere sigurno neće zaustaviti inflaciju na projektovanom nivou od 6,5 odsto i naglasio da treba smanjiti državnu potrošnju, a ne privatnu.
On je kazao da su mere NBS loše i za komercijalne banke, koje "trpe gaženje NBS", a razlog je, prema njegovim rečima, jer na srpskom tržistu ostvaruju veliku zaradu.
"Bankarsko tržište u Srbiji nije konkurentno, NBS sporo otvara tržište za nove banke, nema grinfild investicija", rekao je Prokopijević, koji je direktor Centra za slobodno tržište.
Saradnik Instituta za medjunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov ocenio je da centralna banka ograničava gradjane, jer ne želi da "oteža posao" fiskalnoj politici.
On je u autorskom tekstu u dnevniku Blic naveo da je cena takve politike odustajanje od ciljane inflacije.
Gligorov je ocenio da rast inflacije uzrokuje rast kamata, što bi moglo da ima negativne posledice i na rast proizvodnje.
(agencije/MONDO)
"Tim merama teret će biti prebačen na potrošace, krediti će biti skuplji, povećaće se kamatne stope, što će samo povećati potrošnju gradjana", kazao je on agenciji Beta.
Prokopijević je ocenio da mere sigurno neće zaustaviti inflaciju na projektovanom nivou od 6,5 odsto i naglasio da treba smanjiti državnu potrošnju, a ne privatnu.
On je kazao da su mere NBS loše i za komercijalne banke, koje "trpe gaženje NBS", a razlog je, prema njegovim rečima, jer na srpskom tržistu ostvaruju veliku zaradu.
"Bankarsko tržište u Srbiji nije konkurentno, NBS sporo otvara tržište za nove banke, nema grinfild investicija", rekao je Prokopijević, koji je direktor Centra za slobodno tržište.
Saradnik Instituta za medjunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov ocenio je da centralna banka ograničava gradjane, jer ne želi da "oteža posao" fiskalnoj politici.
On je u autorskom tekstu u dnevniku Blic naveo da je cena takve politike odustajanje od ciljane inflacije.
Gligorov je ocenio da rast inflacije uzrokuje rast kamata, što bi moglo da ima negativne posledice i na rast proizvodnje.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
