Izostanak preventive za poplave hit je ovih postkataklizmičkih dana u Srbiji a šta preventiva zapravo znači i gde smo omanuli objašnjava Goran Puzović, direktor Srbijavoda.
Preventiva, odnosno njen izostanak, najčešće je pominjana reč u obrazloženjima onog što nam se dogodilo nakon "podivljalih" voda Kolubare, Morave, Jasenice... Mnogo govore o preventivi ali šta to konkretno znači građani Srbije mogli su da čuju ne od političara već samo od nekolicine stručnjaka iz vodoprivrede. jedan od njih, direktore Srbijavoda Goran Puzović, za "Politiku" je objasnio gde su naša ali i prtrethodne gneeracije "omanule" u tome da s zaštite i imovina i životi građana od vodene stihije.
"Tri brane su nam nezavršene trideset godina. Da je završena akumulacija Stubo-Rovni mogli smo lakše braniti Valjevo ali pošto nije njenim punjenjem bismo mogli da pogoršamo situaciju. Da je završena brana Selova iznad Kuršumlije, mogla s umiriti Tolica i Kuršumlija, Prokuplje i Doljevac bi bolje prošli. Akumulacija Svračkovo, koja se gradi iznad Arilja, zadržala bi deo talasa ka Čačku...", nabraja sa spiska "kad bi" Puzović.
Za bujične tokove su nužne akumulacije koje mogu da zadrže plavni talas kao i retenzije, tj, prostori za primanje talasa inače se mogu spasavati samo životi, kaže ovaj stručnjak.
To bi najbolje mogli da kažu, a verovatno nisu svesni sreće da im je dobro "odrađena preventiva", meštani Užica ili Zaječara, sa akumulacijama Vrutci odnosno Grlište, i ostalih četrdesetak akumulacija koje su sprečile još teže poplave.
Puzović kaže da je sitaucija mogla da bude i gora i slae se da Šabac zapravo nisu spasili džakovi već što je Sava probila nasip i izlila se u Hrvatskoj. A, izlivanja su spasla i dobar deo Srbije..
"Da se Tamnava, Kolubara i Ljig nisu izlivali uzvodnije, došao bi brži i snažniji poplavni talas. Zbog toga se duž reka i prave delovi koji se ne brane već su namenjeni izlivanju po potrebi da bi se usporila voda koja ide ka gradovima. Međutim, u tim prostorima je do danas bespravno izgrađeno mnogo objekata koji bi sada trebalo da se štite ali to je nemoguće", kaže Puzović.
Da nam se slike katastrofe Obrenovca i Krupnja ne bi ponavljale, Puzović kaže da moramo promeniti strategiju i način odbrane jer klimatske promene traže drugačiju organizovanost i preventivu.
"Potrebno je doneti nove zakone o vodama i finansiranju vodnih delatnosti kako bi se obezbedli stabilni bjudžeti za vodoprivredu. Država dve decenije nije dovoljno ulagala u zaštitu od voda i sada se ne izdvaja ni polovina sume za redovno odravanje nasipa. Nove objekte za zaštitu smo pravili isključivo kreditima Svetske banke, a ona je pre nekoliko mseseci odložila odluku o novom angažmanu sa Srbijom", kaže Puzović.
