Najviše zabrinjava činjenica da su osmaci pravili najveće greške u odgovorima na pitanja koja traže osnovno znanje iz pojedinih oblasti.

U kom delu Srbije se najviše proizvodi šećerna repa? Da li se smeša propana ili butana koristi kao rastvarač, veštačka aroma, konzervans ili gorivo? - samo su neka od pitanja na kombinovanom testu koji je zadao i najveću glavobolju ucenicima.

"Najteže im je bilo iz fizike i hemije, po procentima su imali najmanji broj urađenih zadataka, delom i biologije koliko se ja sećam. Moraće mnogo bolje da nauče to za pravi završni ispit", rekao je za RTS direktor OŠ "Vuk Karadžić" Zlatko Grušanović.

Andrija je odličan učenik i gotovo da je ostvario maksimalan broj bodova na sva tri testa. Ipak, ima zamerke na pitanja.

"Smatram da je pitanje iz biologije za razliku između pauka i insekata gde je rešenje da pauci imaju četiri para nogu - skroz nepotrebno i da nije neophodno za nastavak daljeg školovanja", kaže Andrija Nikodijević.

A prisećajući se broja paukovih nogu, đaci su davali pogrešne odgovore na najjednostavnija pitanja.

"I nastavnike i nas je iznenadilo da su učenici odgovarali da se polne bolesti prenose genetskim putem što je onako, prilično iznenađujuće, kao i zadatak o spojenim sudovima koji su radili toliko puta na času fizike a da nisu umeli da reše", kaže psiholog Suzana Deretić.

U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja kažu da pitanja često deluju zbunjujuće jer na časovima i dalje nema dovoljno kvalitetne analize problema i uopštavanja zaključaka.

"Svi rezultati završnog ispita pokazuju da je potrebno još mnogo promena u učionicama. Da se uglavnom insistira na nepovezanim, parcijalnim znanjima, da je nastavnik često jednini izvor znanja, da je i dalje nedovoljno povezivanje sa praksom i sa sadržajima iz drugih predmeta", objašnjava Jasmina Đelić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.

Đaci iz poplavljenih područja moći će da biraju da li će završni ispit polagati u avgustu ili onda kada i ostali: 16. 17. i 18. juna.