On se na saslušaju u Tužilaštvu za organizovani kriminal davao iskaz oko sat vremena, nakon čega se nakratko obratio novinarima koji su ga čeklai ispred Specijalnog suda.

Istraga je službena tajna i njegovo svedočenje bilo je zatvoreno za javnost, a detalji iskaza se neće objavljivati.

Kojadinović je rekao da je zadovoljan što je ova vlast razrešila to ubistvo, iako mu je žao što to nije učinila ona vlast u kojoj je on bio.

"Imam utisak da smo blizu kraja i da ova vlast zaista ima nameru sa stvari istera na čistac. Žao mi je što to nije uradila ona vlada u kojoj sam ja bio ministar informisanja. Sa svoje strane sam učinio sve ali mislim da tada nije bilo političke volje da se to uradi", rekao je Kojadinović.

On je napomenuo da se nada da će uskoro biti poznate sve okolnosti tog ubistva.

Preneo je novinarima da je pred tužiocem govorio o svojim saznanjima jer je , kako je naveo, Studio B bio prvi i jedini medij koji je tog dana objavio da je Ćuruvija ubijen, a tek nekoliko dana i drugi mediji.

"Govorio sam i o okolnostima u kojima je tako nešto moglo da se dogodi, s osvrtom na Zakon o javnom informisanju iz 1998. godine, koji je praktično bio početak najžećeg progona nezavisnih novinara u ovoj zemlji, i koji je prethodio i drugim zločinima a ne samo ovom", rekao je Kojadinović.

On je napomenuo da je saslušan na poziv tužioca, a ne odbrane kako je to negde objavljeno u medijima.

Za sredu je planirano da svedoči nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, čije je saslušanje predložila odbrana osumnjičenih u tom predmetu.

On je poslednji svedok u toj istrazi nakon čijeg ispitivanja će tužilaštvo doneti odluku da li će podići optužnicu protiv osumnjičenih.

Za umešanost u u ubistvo Ćuruvije sumnjiče se četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti, odnosno tužilaštvo vodi istragu protiv tadašnjeg sefa DB-a Radomira Markovica, kao i bivsih pripadnika DB-a Milana Radonjica, Ratka Romica kao i Miroslava Kuraka.

Markovic je u zatvoru u Pozarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica, dok su Romic i Radonjic uhapseni 13. januara od kada se nalaze u pritvoru.

Istraga je počela u januaru ove godine i tokom nje je saslušano nekoliko desetina bivših pripadnika DB-a, porodica ubijenog novinara, pripadnici zemunskog klana.

Ključni svedok u ovoj istrazi je nekadasnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija koji u požarevačkom zatvoru izdrzava kaznu od 40 godina zatvora, kao i još dva lica čiji identitet nije saopšten iz bezbednosnih razloga.

Ulemek je o ubistvu Ćuruvije progovorio tek početkom ove godine i istraznim organima dao podatke koji su pomogli u rasvetljavanju tog slučaja.

Odmah po pokretanju istrage u januaru tuzilac Radisavljevic rekao je da ce o povezanosti vrha tadašnje vlasti sa ubistvom Ćuruvije i eventualnim nalogodavcima ubistva, čiji je motiv politički, pokazati istraga.

Ćuruvija je ubijen u jeku NATO bombardovanja, a ubice su na njega ispalile 17 metaka, a zatim ga "overile" i jednim pucnjem u glavu. Na vlasti u Srbiji tada je bila koalicija SPS, JUL i SRS.

Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolica 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na lidera SPO - Vuka Draskovica na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.

Radonjicu i Romicu sudi se u Visem sudu u Beogradu za pomaganje u pokusaju ubistva Draskovica u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i nalozeno je novo suđenje.