Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović svedočio je danas nešto manje od dva sata u istrazi za ubistva novinara Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine.
Istraga je službena tajna i detalji Mihajlovićevog iskaza neće biti objavljivani.
Mihajlović, čije je saslušanje predložila odbrana osumnjičenih u tom predmetu, poslednji je svedok u toj istrazi.
Tužilaštvo narednih dana treba da donese odluku da li će podići optužnicu protiv osumnjičenih.
Mihajlović je nešto pre 13 sati stigao u zgradu Specijalnog suda u Beogradu, gde daje izjavu Tužilaštvu za organizovani kriminal koje vodi istragu protiv osumnjičenih za ubistvo Churuvije.
Istraga je službena tajna i njegovo svedočenje je zatvoreno za javnost, a detalji iskaza se neće objavljivati.
Mihajlović, čije je saslušanje predložila odbrana osumnjičenih u tom predmetu, poslednji je svedok u toj istrazi, posle čega će tužilaštvo doneti odluku da li će podići optužnicu protiv osumnjičenih.
Za umešanost u u ubistvo Ćuruvije sumnjiče se četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti, odnosno tužilaštvo vodi istragu protiv tadašnjeg sefa DB-a Radomira Markovica, kao i bivsih pripadnika DB-a Milana Radonjića, Ratka Romića kao i Miroslava Kuraka.
Marković je u zatvoru u Požarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica, dok su Romić i Radonjić uhapšeni 13. januara od kada se nalaze u pritvoru.
Istraga je počela u januaru ove godine i tokom nje je saslušano nekoliko desetina bivših pripadnika DB-a, porodica ubijenog novinara, pripadnici zemunskog klana.
Ključni svedok u ovoj istrazi je nekadasnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija koji u pozarevačkom zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora, kao i jos dva lica čiji identitet nije saopšten iz bezbednosnih razloga.
Ulemek je o ubistvu Ćuruvije progovorio tek početkom ove godine i istražnim organima dao podatke koji su pomogli rasvetljavanje tog slučaja.
Odmah po pokretanju istrage u januaru tužilac Radisavljević rekao je da će o povezanosti vrha tadašnje vlasti sa ubistvom Ćuruvije i eventualnim nalogodavcima ubistva, čiji je motiv politički, pokazati istraga.
Ćuruvija je ubijen u jeku NATO bombardovanja, a ubice su na njega ispalile 17 metaka, a zatim ga "overlie" i jednim pucnjem u glavu. Na vlasti u Srbiji tada je bila koalicija SPS, JUL i SRS.
Radomir Marković je uhapsen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i članova SPO u atentatu na lidera SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.
Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine.
Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i nalozeno je novo suđenje.
