Šteta na sistemu odbrane od poplave dve milijarde

Klima se u celom svetu menja, i mi u Srbiji moramo biti spremni na ovakve situacije, i što pre se mora doneti odgovarajuća zakonska regulativa, kako bi se oblast odbrane od poplave sistemski uredila, kazao je Puzović i poručio da Srbija ubuduće mora biti spremna na ovakve situacije.

Na pitanje novinara da li su posledice velikih poplava mogle da budu izbegnute, predstavnik Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Radoslav  Nikčević rekao je da je RHMZ na vreme izdao upozorenje na poplave, pet dana pre njihovog početka.

RHMZ ima i dokumentovane dokaze da je izdao i zvanicno upozorenje o količini padavina od 40 do 60 litara po metru kvadratnom, koje predstoje u Srbiji, rekao je Nikčević, i dodao da kompletna dokumentacija o tome postoji.

Zamenik direktora Srbijavode Veljko Dimitrijević ocenio je da su majske poplave u Srbiji bile izuzetne i istorijske, da su vrlo teško mogle biti kontrolisane.

Poplave nisu mogle da se izbegnu, ali su štete mogle da bude manje da smo imali  bolju organizaciju vodoprivrednih preduzeća, i da smo imali uredno finansiranje za pripremu odbrane, ukazao je on.

"Da je bila bolja organizacija odbrane od poplave, štete bi sigrurno bile manje",  naglasio je Nikčević i najavio da će ekipe na terenu evidentirati štetu od poplava na sistemu odbrane i sanirati najvažnije tačke, i za to je potrebno oko dve milijarde dinara.

Kada duži vremenski period ne ulažete u odbranu, ovakve situacije će biti neminovne, zaključio je Nikčević.

Na konferenciji u "Sava Centru" vođena je stručna rasprava o mogućnostima  da se unapredi prognoza i najava poplava, na koji način se upravlja vodama u Srbiji i dali su vodoprivredna preduzeća dobro organizovana, a posebno kako se finanira održavanje vodne infrastrukture i odbrana od poplava.

POČETAK PROCENE ŠTETE

Vlasti Republike Srbije bile su danas domaćin pokretanja procene potreba u sanaciji posledica poplava koja se odvija u okviru saradnje Evropske komisije, Svetske banke i Ujedinjenih nacija, saopštile su Evropska komisija i Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.

Ova saradnja će, kako je navedeno u zajedničkom saopštenju, olakšati efikasni i blagovremeni prelazak sa pružanja pomoći na razvoj koji predvodi Vlada Srbije.

Procena će se odnositi na fizičku štetu i ekonomske gubitke, a takođe će utvrditi posledice koje su pretrpeli građani u pogođenim područjima i njihove potrebe u obnovi.

Procena potreba se sprovodi u bliskoj saradnji sa nadležnim srpskim ministarstvima koje koordinira Kancelarija za pomoć i obnovu područja pogođenih poplavama.

Stručnjaci i zvaničnici srpskih vlasti, Delegacije EU u Srbiji, Evropske komisije, UN i Svetske banke će utvrditi potrebe i proritete sanacije, povezujući humanitarnu pomoć sa neposrednim i dugoročnim naporima za obnovu uz blisku saradnju sa opštinama i civilnim društvom u pogođenim područjima.

Procena potreba dešava se u pravo vreme za aktiviranje podrške Srbiji nakon poplava koju pružaju brojni donatori među kojima su Fond solidarnosti EU, Konsolidaciona pomoć UN, kao i Svetska banka, EBRD i EIB preko svojih zajmova.

Procena potreba će utvrditi socio-ekonomske posledice i troškove poplava, naročito u prioritetnim sektorima kao što su poljoprivreda, saobraćaj i trgovina/industrija, kao i posledice i troškove privatnih domaćinstava, preduzeća i javnog sektora.

Takođe, uspostaviće se kratkoročni, srednjoročni i dugoročni okvir sanacije i obnove, sprovesti makroekonomska analizu uticaja, prilagoditi strategije smanjenja rizika za održivu sanaciju i obnovu, obezbediti analitičku osnovu za mobilizaciju i koordinaciju nacionalnih, kao i međunarodnih izvora pomoći poput EU, Svetske banke i UN.

Procena će, takođe, dati osnovu za međunarodnu donatorsku pomoć i predstavljaće važan input za planiranu međunarodnu donatorsku konferenciju, navedeno je u saopštenju.