Stanovnici Dorćola, Novog Beograda, pa i ostalih delova grada koji nisu uz reku, kažu da je komaraca nikad više.
"Mi na Novom Beogradu smo navikli da komaraca ima, ali stvarno ih je previše. I noću nam ne daju mira, dete mi se probudilo sa otečenim okom i bezbroj ujeda po nogama. Verujem da su i poplave doprinele, ali se nadam da će ih ipak suzbiti posle ovih nekoliko akcija", kaže Ana, mama male Vanje.
Da li možda, pucamo praznom puškom na napasti?
Posle prve dve akcije višednevnog zaprašivanja, sa zemlje i iz vazduha, broj komaraca se smanjio, ali, građani kažu, još uvek je nepodnošljivo.Poslednje zaprašivanje bilo je pre dva dana, neposredno pre kiše, pa efekta verovatno neće biti jer je kiša sprala bačene insekticide.
Profesor Biološkog fakulteta Željko Tomanović kaže da "borba" sa komarcima, izgleda, ipak mora biti bolje isplanirana i sistematičnija.”
"Važno je raditi monitoring. Ne kažem da se kod nas to ne radi, ali trebalo bi bolje i detaljnije. Potrebno je da postoji neka nezavisna komisije i da se posle svakog zaprašivanaj analiziraju efekti", objasnio je profesor Tomanović.
On kaže da je ključni problem način na koji se vrši suzbijanje "krvopija", jer se kod nas uglavnom vrši uništavanje odraslih formi aviotretmanima, a u mnogo manjem obimu suzbijanje larvi komaraca.
"Problem je što se i nakon uništenja pojave nove odrasle forme i tako ukrug. Zaprašivanje iz aviona je u evropskim zemljama zastarela metoda. Od 2011. godine je zabranjena, a komarci se uništavaju u larvenom obliku i to biološkim sredstvima", naglasio je za MONDO Tomanović i dodao da je važno da se akcije suzbijanja vrše tokom cele godine.
Tomanović kaže da se u Nemačkoj i Švedskoj komarci suzbijaju isključivo u stadijumu larve, a larvicidna metoda je bazirana na primeni bioloških sredstava visoke selektivnosti koja deluju isključivo na larve komaraca, što nije slučaj sa insekticidima koji se koriste kod nas i koji "tamane" i ostali živi svet.
"Ugroženi su i drugi insekti, kao što su pčele koje su veoma korisne, a bitno je istaći i da iako su ta sredstva koja se kod nas koriste, verovatno bezbedna, to ne znači da će tako i ostati – iskustvo je pokazalo da ono što je sada bezbedno ne mora da znači da će biti i za koju godinu."
U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, pak, kažu da su sredstva koja se koriste potpuno bezbedna, kao i da se program Suzbijanja komaraca sprovodi preko 30 godina i to prema metodologiji koja je usklađena sa Protokolom Svetske zdravstvene oragnizacije, Promocijom i zaštitom zdravlja ljudi u skladu sa zakonskom regulativom u oblasti zaštite od zaraznih bolesti.
"Sredstva koja se koriste za direktne mere na terenu u suzbijanju larvi kao i odraslih formi komaraca, su registrovana, ispitana u pogledu rizika na životnu sredinu i zdravlje ljudi, i mogu se koristiti na način kako je to propisano. Govoriti o štetnom dejstvu tih sredstava koja se koriste u već pomenutim zemljama, je neprimereno u vreme izrazitih klimatskih promena, koje stvaraju ekstremne uslove, i doprinose ugrožavanju ekosistema i generišu rizike za zdravlje populacije, posebno dece, starih ljudi hroničnih bolesnika", kaže za MONDO načelnica Odeljenja za monitoring, zaštitu od udesa i preventivnu zaštitu Olivera Vukičević.
Mere koje su obuhvaćene programom odnose se na suzbijanje larvi komaraca u maksimalnom stepenu tokom sezone (počevši od marta pa do kraja oktobra) na svim površinama gde su identifikovane, što uključuje i lokalna izvorišta (kolektore, šahte, podrume, melioracione kanale), kao i suzbijanje odraslih formi komaraca sa zemlje najsavremenijm uređajima i delimično suzbijanje odraslih formi komaraca iz aviona", navodi Vukičević.
Ona ističe da priče pojedinaca da se u EU ne koriste aviotretmani, naprosto nisu tačne.
"I razvijene zemlje u svojim protokolima (Amerika, Italija, Hravatska, Mađarska) napominju da ukoliko nije moguće drugačije zaštiti stanovništvo potrebno je i treba koristiti aviotretman.Tu se , pre svega, misli na teško pristupačne terene."
Naši sagovornici naglašavaju da je važno i da se svaki pojedinac uključi u akciju suzbijanja komaraca, odnosno smanjenje broja njihovih staništa,a to je moguće košenjem zelenih površina, pražnjenjem buradi sa vodom i posuda za zalivanje u baštama i sl.
"Učešće stanovništva u prevenciji unutar individualnih kuća, ili u zonama koja se smatraju pogodnim za razvoj komaraca su od izuzetnog značaja. Samozaštita stanovništva je takođe važna tema i zato je potrebna i edukacija ili stalno informisanje putem medija", ističu u Sekrtetarijatu za zaštitu životne sredine.
