Neki ljudi na visokim funkcijama u Srbiji su masoni. Među masonima najviše je lekara, profesora, stomatologa, umetnika, novinara, vladika, a i političara, ali nema zemljoradnika.
Na internetu, kao dokaz ove teze, nudi se snimak Gorana Kneževića, bivšeg ministra poljoprivrede, nekada visokog funkcionera Demokratske stranke i naprednjaka, kako obavlja masonski obred u loži “Vojvodina“ u Zrenjaninu, gde je bio gradonačelnik.
Knežević je, inače, mason Regularne velike lože Srbije od 2003. godine, pišu “Novosti”.
Dr Čeda Vukić, član Privredne komore Srbije i mason, smatra da uticaj srpskih slobodnih zidara u politici i državnim organima treba da bude još veći, jer su “masonske organizacije u drugim državama sveta veoma jake i ima ih u svim aspektima vlasti“.
“U Srbiji postoje ljudi na visokim funkcijama koji su masoni. Tri ministra su članovi masonske organizacije Srbije, ali očigledno to još nije dovoljno. Kod nas ne postoji interes vlasti za saradnju sa jakim masonskim organizacijama koje utiču na funkcionisanje operativnih sistema u zemlji”, priznao je dr Vukić.
“Postoji mogućnost da naša masonska organizacija preko određenih krugova utiče na sva zbivanja i događanja, ali naša vlast nije mnogo zainteresovana da koristi usluge svoje masonerije. Masonska organizacija će biti još jača kada bude imala više svojih moćnih ljudi u vlasti, policiji, vojsci...”, dodao je.
Mediji su već objavljivali da su bivši ministri Goran Svilanović, Vuk Drašković i Dušan Mihajlović bili članovi masonskih loža, ali su iz njih izašli.
Vuk Drašković, predsednik SPO, 1999. godine je u Grčkoj primljen u Savez slobodnih zidara. Profesor Dragor Hiber je ušao u Veliku nacionalnu ložu Srbije, a u Velikoj regularnoj loži Jugoslavije bio je Vojislav Milovanović, svojevremeno ministar vera u Vladi Srbije.
Vojislav Šešelj je, svojevremeno, kao slobodne zidare prozivao Slobodana Vuksanovića, Dušana Zabunovića, Dragoljuba Mićunovića, Vladislava Jovanovića, Vladimira Cvetkovića, Dragana Nikolića, Dragana Bjelogrlića, Branislava Lečića i Mikija Manojlovića, svedoči Milan Vidojević, pisac i publicista.
Na pitanje da li masoni vladaju Srbijom, slobodni zidari najčešće odgovaraju da je članovima lože zabranjeno da govore o politici. U praksi, međutim, veliki majstori i starešine sarađuju i u stalnoj su vezi sa uglednim ličnostima domaće političke scene i međunarodne zajednice.
“Zoran Đinđić je bio u određenim iluminatskim organizacijama srednjeg nivoa, ali nije shvatio njihov karakter ni sopstvenu poziciju u njima. Nije shvatio njihov mehanizam rada i pravila koja se ne mogu relativizovati i napustio ih je”, rekao je Vidojević.
Među slobodnim zidarima, pored političkih radnika, ima nekoliko sveštenika, bivših i sadašnjih policajaca, naročito ljudi iz BIA. Tahir Hasanović je mason i templar. U Regularnoj velikoj loži Srbije zauzima zvanično mesto velikog sekretara za spoljne poslove. Jedan je od retkih koji je imao masonske „radove“ u najvažnijim svetskim ložama i koji je upoznao vojvodu od Kenta, najuticajnijeg masona na svetu. Hasanović je rođen 9. aprila 1960. godine u Beogradu. Diplomirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu i karijeru započeo kao omladinski politički funkcioner, pišu “Novosti”.
Preživeo je smrt komunizma i sa Duškom Mihajlovićem, kao visoki funkcioner Liberala Srbije, ukrcao se u voz demokratske opozicije. Krajem 20. veka ušao je u biznis i vrlo brzo postao cenjeni član inicijalnog odbora fondacije princa Čarlsa u Beogradu, predsednik Upravnog odbora “Union inženjeringa“, član Upravnog odbora Centrobanke, član Skupštine fudbalskog kluba Crvena zvezda, predsednik Upravnog odbora "SCP internacional“ d.o.o. i vlasnik spoljnotrgovinskog preduzeća. Direktor je izdavačke kuće NEA, koja je izdala Mihajlovićeve memoare “Povlenske magle i vidici“.
U noći hapšenja Slobodana Miloševića na Dedinju 2001, Hasanović je, pored Čedomira Jovanovića, bio glavni pregovarač oko Miloševićeve predaje, doduše u ime tadašnjeg ministra Dušana Mihajlovića. Hasanović je prijatelj s Đorđem Vučinićem, bivšim načelnikom srpske policije, takođe masonom, koji je vlasnik agencije za obezbeđivanje.
“Prosečni srpski masoni uglavnom su ljudi dobre volje, uspešni u svojoj profesiji, veliki intelektualci, umetnici i humanisti. Ima nas raznih profesija, od profesora, direktora, preko biznismena i naučnika, pa do umetnika. Među masonima u Srbiji najviše je lekara, profesora, stomatologa, umetnika, novinara i političara, ali nema zemljoradnika. Kako većina mojih prijatelja zna da sam slobodni zidar, njima ne smeta što sam mason. Mi smo kao masonska organizacija ponekad dosta moćn”, rekao je slikar Dragan Martinović, iz Sremske Mitrovice.
Od savremenika u knjigama Zorana Nenezića, kao masoni novog doba pominju se političari Milan Božić, nekadašnji potpredsednik Skupštine grada Beograda, Zoran Živković, bivši srpski premijer, Vojislav Andrić, nekada potpredsednik Narodne skupštine Srbije, kao i pisci Raša Livada, Dragan Velikić i Radoslav Petković.
Masoni su i doktor-patolog Jovan Vasiljević i advokat Slobodan Perović, ali i Miodrag Živković, član Liberalne stranke, akademik Miroslav Gašić, profesor Srđan Stanković, novinari Boško Jakšić i Miša Brkić. Književnik Milorad Pavić takođe je bio mason. U slobodne zidare ubrajaju se Miroslav Tasić, zatim sportski funkcioner Nebojša Leković, pa Dejan Popović, rektor BU i ambasador, profesor Andra Đorđević i Goran Takač, tvrde “Novosti”.
Glumac Predrag Miki Manojlović, mason od 1998. godine, prvo je bio član Velike nacionalne lože Srbije i nosilac trećeg stepena masonskog reda. Potom je, 2003, postao član Regularne velike lože Srbije, u koju je prešao zajedno s Goranom Svilanovićem i Zdravkom Hiberom. Kod regularaca je bio zamenik velikog majstora i komander Vrhovnog saveta.
Nezadovoljan što nije postao veliki majstor, Miki Manojlović je izazvao puč. Bio je suspendovan u decembru sa još 150 članova, pa je u prostorijama kluba “Dositej Obradović“ na beogradskom pristaništu formirao svoju privatnu ložu. Danas se kao slobodni zidari “prozivaju“ Miloljub Albijanić, član DSS-a, Bogoljub Šijaković i nekolicina funkcionera međunarodne zajednice.
