U saopštenju povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava sutra, navodi se da trenutno, u Srbiji ima 32.371 izbeglica iz Hrvatske i 11.324 iz Bosne i Hercegovine.

"Istovremeno, Srbija dočekuje Svetski dan izbeglica sa razočaranjem nakon nedavne preporuke Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status", navodi se u saopštenju.

Ta preporuka je doneta uprkos protivljenju Srbije, kao zemlje sa najvećim brojem izbeglica iz Hrvatske, navodi se u saopštenju uz ocenu da je takva jednostrana odluka bez presedana.

Srbija je, kako se dodaje, više puta izražavala neslaganje u vezi sa donošenjem te "neutemeljene i očigledno političke odluke", kojom se zanemaruje stvarni položaj izbeglica i izbegavaju brojni nerešeni problemi.

 Dodaje se i da Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, te da nekoliko desetina hiljada izbeglica iz te države, ni nakon 19 godina od prestanka rata, nije povratilo stanarsko pravo.

Hrvatska, navodi se u saopštenju, nije obnovila više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom, a nije vraćeno ni oduzeto poljoprivredno zemljište.

"Zabrinjavajuće je i da nadležene institucije u Hrvatskoj ne procesuiraju pojedince koji šire govor mržnje i vode kampanju protiv srpskog jezika i pisma. Navedeni argumenti potkrepljuju stav da do očekivanih promena, nažalost, nije došlo", stoji u saopštenju.

Inače, prema podacima, Srbija je prva zemlja u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu, sa produženom izbegličkom situacijom.

Prema podacima, u vreme najveće izbegličke krize, Srbija je dala utočište za 618.000 izbeglica (266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske), a taj broj se svake godine smanjivao, pre svega zbog integracije u Srbiji, koja je, sa više od 300.000 bivših izbeglica primljenih u državljanstvo, primer najmasovnije integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

Samo 144.000 izbeglica se vratilo u zemlje porekla (75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku).

Nakon više od dve decenije potrebe izbegličke populacije i dalje su velike, a Srbija, uz pomoć međunarodne zajednice, uspeva da obezbedi izbeglicama i interno raseljenim licima u proseku pet stambenih rešenja dnevno.

Od nekadašnjih 700 kolektivnih centara, koji su pružali utočište za oko 60.000 ljudi, u Srbiji i dalje postoji njih 23 u kojima boravi 1.650 korisnika, većinom interno raseljenih.

Zahvaljujući programima koji prate zatvaranje kolektivnih centara, finansijskoj podršci EU, sredstvima iz budžeta i podršci UNHCR-a, u naredne dve godine će preostali centri biti zatvoreni, a njihovi stanari dobiti odgovorajuće stambena rešenja.

Bolji dani očekuju i izbegličke porodice koje žive u neadekvatnom privatnom smeštaju, jer će zahvaljujući Regionalnom stambenom programu BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, 16.780 najugroženijih porodica u Srbiji dobiti krov nad glavom.

Dodaje se i da će dodatni broj izbeglica u Srbiji moći da reši stambeno pitanje kroz povratak u zemlje porekla, a u okviru regionalnih stambenih projekata Hrvatske i BiH.

Ukupna vrednost tog programa četiri zemlje iznosi 584 miliona evra, a Srbije 335 miliona evra.